Ужице: Акцијаши чувају дух заједништва

Прва послератна омладинска радна акција почела је 1. априла 1946. и за само седам месеци, углавном крампом и лопатом, изграђено је 90 километара пруге Брчко-Бановићи.

„Радимо за своју земљу, и то је за нас била светиња”, наглашава Радивоје Лапчевић, учесник Омладинске радне акције „Брчко-Бановићи”. „Ашов, крамп, лопата, пијук и колица - то је оружје сваког омладинца. То нам је била песма.”

Градили су и друге пруге, па ауто-пут Братство - јединство, Јадранску магистралу, фабрике и хидроцентрале, читаве градове... Радило се и учило, а бригадирске блузе поносно је носила градска и сеоска, интелектуална и радничка омладина, свих националности и вера.

„Неки су ишли на летовање, ја сам једва чекао да идем на радну акцију”, каже Владета Смиљанић, учесник 23 радне акције. „Понекад смо имали и по две радне акције за годину дана - са Албанцима, Хрватима, Словенцима, Македонцима, Црногорцима, другарство је било, растајали се, плакали...”

„Кад се зна који је циљ, ништа није тешко”, каже Драгица Јевтовић, учесница радних акција. „Кад се виде резултати ништа није тешко.”

„Предивно је то било. Увече игранке, онда културни садржаји, па учење”, објашњава некадашњи акцијаш Миливоје Јовичић, „ко је хтео да вози фићу, ко је хтео трактор...”

Стапарском косином овог пролећа није одјекивала само носталгија у песми некадашњих бригадира - био је то, поново, тријумф људске снаге у заједништву и добровољном раду, у славу свега прошлог, и за пример будућем.

„Ту смо са старијима, од њих чујемо лепе приче, како су они као млади радили”, каже Стефан Даговић, волонтер „Црвеног крста”, „и да кажем, нешто корисно радимо и за нас, за нашу планету.”

Непоновљиве обимом и учинком, савезне омладинске радне акције оставиле су за собом дух који и данас подсећа и учи колико можемо заједно - за опште добро окупљени.