Музејска прича о детињству и играчкама

Постоје на свим поднебљима, одсликавају културе у којима су настале и веран су одраз историјских периода када су коришћене. Играчке су важан део у периоду одрастања сваког детета, а изложба отворена у Завичајном музеју у Јагодини прилика да видимо чиме су се деца играла и у праисторији.

„Кад су се рецимо у Риму девојчице са 12 година већ удавале, оне су се припремале за неки озбиљан живот, и зато се практично потпуно исте посуде које се користе раде и минијатурне”, каже Маја Живић, директорка Народног музеја Зајечар.

Од камена и глине преко дрвета, метала, до пластике, мењали су се материјали али и форме. У оквиру изложбе и дечиа радионица где се прави сеоско двориште.

Михајло каже да покушава да направи војника од глине.

„То је једноставно подстрек деци, рад са децом, да се деца навикну да долазе у музеје, да обилазе установе културе”, каже Србољуб Милетић, директор Завичајног музеја у Јагодини.

Причу о детињству и дечјим играчкама реализовали су музејски стручњаци различитих профила.

Соња Перић, археолог Завичајног музеја Јагодине каже да се поставка разликује од оне премијерне у зајечарском музеју:

„Разликује се за неколико витрина које су испуњене играчкама које су донели радници и пријатељи Музеја.”

Део изложбене поставке су и лутке које су током рата направиле затворенице логора на Бањици, и то су не само играчке већ и једине успомене на мајке које деца нису упамтила.

„Играчка коју је Славка Ђурђевић израдила има прамен њене косе коју је одсекла и прилепила на лутку у тренутку када су је прозвали на прозивци. Постоји фотографија на којој је девојчица фотографисана са лутком”, каже Јасмина Трајков, аутор изложбе и каталога.

За девојчице и дечаке, луксузне или сасвим обичне, тек служиле су да децу забаве, науче, подстакну машту, али кад порасту и да поврате изгубљена сећања.