Пожега: Помоћ за породицу Тешовић

Имала је само годину дана, када су Јовани Тешовић онколози констатовали канцер. Ипак, родила се у породици која се увек храбро носила са свим проблемима.

"Са нашом другом ћеркицом, која је била уз нас, стварно дете за пример, као што је и данас. И тако смо успели да се изборимо. Јока је победила своју болест, хвала богу, али је остао хендикеп и остала је у колицима", каже Свјетлана Тешовић, Јованина мајка.

Због тога је мајка увек морала да буде уз њу. Једини приход стизао је од оца Зорана који је некако успевао, и после губитка посла у Војсци Србије, да радом збрине породицу. Његова прерана смрт пореметила је све: начин живота, планове. Ипак, Јована каже да је од оца добила најважнију лекцију: "Колико год да је тешко не одустајеш, не показујеш слабост, него само се смејеш и настављаш даље".

А живот у Пријановићима, посебно зими, није нимало био лак за Тешовиће.

Иако је наизглед идиличан пејзаж, Зоран је сваке зиме своју мезимицу носио на рукама стазом, неколико стотина метара до асфалта.

Његовим одласком и кућа ће остати недовршена, зато су Јованини другари одлучили да, уз помоћ родитеља, нађу начина да се њиховој другарици омогући живот какав заслужује борац попут ње.

"Да се реши стамбено питање, односно да се она пресели у Пожегу, тј. да се нађе неки стан, како би лакше могла да одлази и до школе", предлаже Танасије Младеновић, школски друг.

"Да Јовану уведемо у нашу заједницу, да нам је на оку свима свакодневно и да живи срећно међу свима нама", каже Јелена Крмановић, представник родитеља.

Надају се да ће успети да остваре тај план уз подршку шире локалне заједнице, како би другарици приуштили слободу кретања, за коју на селу нема могућности. Јованина жеља је да постане драматург, пише сценарија за филмове или серије, а писање је и сада за њу неисцрпан извор снаге за животну борбу.