Млади посластичари из Лесковца

Када неко са шеснаест година овако вешто барата врелим шећером јасно је да је рођен за тај посао и да ужива док ради, попут уметника који ствара.

"За доброг посластичара, пре свега, потребна је воља, без воље једноставно ништа не може", тврде ученици.

"Ја се овим бавим такорећи од малена. Почео сам са својом мајком и заволео сам тај посао поред ње", прича ученик Вељко Пејковић, а на питање: ко је сада бољи посластичар мајка или ти? Искрено одговара: „Још увек мајка".

Одабрали су позив који воле, зато за њих нема тешких задатака. Најбољи међу будућим лесковачким посластичарима имају прилику да покажу маштовитост, вештину и кративност правећи мус.

"Сви припремамо исту посластицу само са различитим укусима. Ето ја сам изабрао чоколадни мус са наранџом", објашњава ученик Јован Милосављевић.

Лагана посластица са пуно чоколаде, слатке павлаке. То је тренд у посластичарству. Брзо, лако, али довољно да се покаже умеће.

"Дисциплина под број један прецизност, укус, поштовање норматива, рецептура, то су неке основне ствари да би финални прозвод био добар", каже Здравко Гавриловић, бренд амбасадор "Дијаманта".

"Не би били овде да заиста нису јако добра деца спремна, вешта имају и знање и вештине", хвали ученике Јасмина Николић, наставница посластичарства.

Све траженије занимање које неретко бирају и одлични ђаци годинама максимално пуни одељења.

"Занимање посластичар је у Србији јако популарно, али је нажалост мали број школа које школују ученике за ово занимање, чини се да је потребно порадити више на пропагирању овог занимања како код родитеља тако и код шире јавности", каже Градимир Илић, директор Трговинско-угоститељске школе у Лесковцу.

Грабећи за знањем и наградама ученици истовремено прикупљају и рецепте старинских посластица. Када изађу из штампе имаће лесковачка Трговинско-угоститељска школа поново чиме да се похвали.