Глумачки пар из Ужица најбољи на фестивалу у Казахстану

На сцену Фестивала, који је за њих био непознаница, изашли су са истим жаром као када су Капоров "Крај викенда" премијерно извели марта 98. у Ужичком позоришту, освојивши и жири и публику у Казахстану, у конкуренцији позоришта земље домаћина, Кине и Француске и не слутећи да су само они, техничком грешком, играли за казахстанску публику без превода.

Дивна МАРИЋ, првакиња драме Народног позоришта у Ужицу каже да је публика  све разумела и да су их поздравили великим аплаузом. У суретима изван сцене људи су их поздрављали и честитали, каже даница Марић, што најречитије говори о томе колико им је одговарала игра на сцени.

 "Ово је једна посебна награда",каже Слободан Љубичић, првак драме Народног позоришта у Ужицу,"пре свега зато што знате, на једном фестивалу где није само наша представа дуодрама, где је било још, рецимо Французи".

Награда за најбољи глумачки пар је била, слажу се обоје, само шлаг на торти за дочек у Казахстану, какав ни једно у 40-огодишњим каријерама нису доживели, где су отишли захваљујући Удружењу драмских уметника.
"Нисмо очекивали да ће бити пуна сала, да ће нас сви, у буквалном смислу дочекати на ногама, скандирањем Сербиа, Сербиа", каже Дивна." Дошли смо заједно са Французима, и  тада видиш да си дошао негде где ће ти бити добро",присећа се она.

Чапан или Свечани плашт, ручно рађен од материјала некада намењеног само царевима, данас мушкарцима са изузетним достигнућем, био је неочекивано изненађење за Љубичића, по додели награда, када је већ скинуо слушалице за превод и чуо своје име и презиме.

"Тек сам схватио шта то значи, онда када сам видео да су сви који су били на сцени имали наклон према томе, према том човеку који носи чапан", каже Слободан.

Изванредно и непоновљиво искуство, додају глумци, који су на најбољи могући начин отворили врата сарадње позоришних посленика Србије и Казахстана.