На Палићу откривен споменик Сави Бабићу

Универзитетски професор Сава Бабић превео је стотинак књига најзначајнијих мађарских писаца и мислилаца.

„Он који је одлично говорио мађарски језик, постао је жива веза између српске и мађарске културе”, истиче Јене Хајнал, председник Мађарског националног савета у Србији.

„Мале нације морају бити такве да размишљају о томе да имају такве мостове и да њихова култура и њихово међусобно разумевање да буде истакнуто”, сматра Илдико Ловаш, књижевница из Суботице, иницијаторка подизања споменика.

У знаменито наслеђе Саве Бабића убраја се истраживање и превод целукупног опуса мађарског писца и мислиоца Беле Хамваша који је, захваљујући Бабићевим преводима његових дела, био популарнији у Србији него у родној Мађарској.

„Он је направио покрет хамвашоваца, односно људи који су не само познавали Хамваша него су га и волели”, подсећа др Жарко Требјешанин, психолог и универзитетски професор из Београда. „То је био један стил живота.”

„Сава је срушио тарабу између српске и мађарске културе, али тако да је објаснио да истински постојимо само у другима и да онако како нас други разумеју, треба да разумемо себе саме", наглашава Петар Арбутина, књижевни критичар и издавач сабраних дела Саве Бабића.

У оставштини Саве Бабића значајно место заузима оснивање Катедре за хунгарологију на Филолошком факултету у Београду, истиче управник те катедре др Марко Чудић:

„То је једино место на коме се на универзитетском нивоу мађарски језик могао учити од нуле, од почетка. Ми млађи смо ту да бисмо модернизовали и наставили то његово наслеђе.”

Очаран Хамвашовом „Филозофијом вина”, Сава Бабић је у родном Палићу основао и први вински витешки ред у Србији „Арена Забаткиенсис”. Његови пријатељи наводе да је радо цитирао Хамвашеву реченицу: „На крају остају само двојица: Бог и вино”.