Школа примењених уметности у Шапцу спаја прошлост и будућност

Вез је у средњем веку био саставни део образовања. Приликом израде одевних и употребних предмета, важан је сваки поступак, од јасног цртежа, избора и затезања тканине на рам, до његовог преношења на материјал, доброг осветљења и технике.

„Вез је рaђен различитим техникама”, објашњава ученица Марина Николић, „углавном је то техника златовеза, имамо и свиловез, ја сам се ове године одлучила за Христов монограм, то је симбол који се састоји од прва два грчка слова, који је први пут употребио цар Константин када му је у сну наложено да на униформе својих војника извезе крст.”

Орнаменти су красили и одећу, обући и накит средњовековне Србије.

Према речима Катарине Баришић, ове године изложени су радови у различитим техникама примењених уметности - гравуре у стаклу, колажи и мозаици, калиграфски радови.

Осим копија фресака манастирских задужбина породице Немањић, различитим техникама, урадјени су и њихови симболи као и савремени употребни предмети инспирисани лепотом српских средњовековних орнамената.

„За разлику од претходних година када смо радили искључиво иконе за Светосавску изложбу, ове године смо обрадили српски средњовековни орнамент”, истиче Мина Ступар, професорка и уметнички руководилац Школе. „Оно што можда највише преовлађује на радовима је грб Немањића, двоглави орао - њега има у различитим варијацијама и деца су се заиста трудила да прикажу сваки од њих у различитим медијима.

Важну карактеристику сваког орнамента представља и њихова повезаност са симболима храбрости, вере, правде и мудрости, вредностима које се у Школи примењених уметности преносе млађим генерацијама. Зато и ова изложба, кажу ученици и професори, спаја прошлост и будућност, традицију и савремено доба.