Лесковчанин добитник награде „Политикиног забавника”

Најбоља оцена за роман "Ја сам Акико" стигла је још док је био у рукопису. Разредна, како је и данас зове, прва чита све што напише. Ту је увек да охрабри и подржи. Необичан приступ, оригиналност, другачије виђење стварности препознала је са првим средњошколским писменим задатком.

"То јесте било трагање за тим путевима освајања света онако како то Акико ради у његовој књизи на свој начин свако од нас тај пут мора да пређе. Само свако га прелази онако како зна и може, али свима нам је потребна топлина", каже Биљана Ђорђевић, професорка српског језика.

Стефан Тићми, по образовању професор физичке културе, момак необичног имена и пера и неопорно великог талента.

"Још када је на једној књижевној вечери као школарац прочитао песму Воштане фигуре рекао сам му да ће се за њега тек чути”, каже лесковачки писац Зоран Јовановић.

И чуло се за усамљену девојчицу са пегицама, у жутим чизмама, чија кожа мирише на стару хартију, која не воли границе и трага за топлином, „изнедрену” за само седам дана.

„Све док је та нека поетска искра била у мени, тих седам дана чим је полако почела да гасне ја сам онда привео роман крају”, каже Тићми.

Опојна, маштовита, бајковито мудра, духовита и топла, освојила је читаоце, али и жири „Политикиног забавника”. „Плени својом свежином, поетичношћу, изненађује хумором блиским младим генерацијама”, стоји у образложењу.

„Португалски песник Фернандо Песоа има то као - поезија је мој начин самовања - и са друге стране за мене поезија је врста терапије", каже Стефан. „Е сад, кад књиге дођу до толиког броја људи, толики број људи се препозна у тој књизи, то само може да буде привилегија за оног ко пише.”

Попут Акико која не зна бројеве, ни роман не зна за године читалаца. Све је овде другачије. Почиње тачком њоме се не заршава. Дружење са Акиком се наставља до новог рукописа и успеха.