Сведочанство о Крушевцу у првом светском рату

Споменик Косовским јунацима, од 1904. године симбол Крушевца, Аустроугарска војска је по окупацији града хтела да претопи за израду муниције. Захваљујући др Марку Леку, председнику Црвеног крста Србије, избегао је судбину ратног плена.

Ова и на десетине других прича и докумената илустрованих са преко 200 фотографија, откривају многе нове и заборављене чињенице о животу града у Великом рату. 

„Једно време је овде боравио краљ приликом повлачења, друго, била је српска Влада, из Ниша је дошла у Крушевац и овде су донете неке одлуке, тада је Крушевац био препун избеглица, рањеника, болесника тифусара, имао је преко 50.000 становника. Пре почетка рата Крушевац је имао око 8.000 становника”, објашњава Слободан Николић, хроничар.

Приликом евакуације, из Београда је у Крушевац возом допремљено 140 сандука државне архиве међу којима и три из личног фонда краља Петра првог.

„У једном од тих сандука пронађена је драгоцена реликвија, Мирослављево јеванђеље, и одатле је Добра Ружић, који је пронашао Мирослављево јеванђеље лично предао престолонаслединику Александру Карађорђевићу. Тако да је прешло такође са српским народом све оне страхоте које су преживљавали преко Албаније”, каже хроничар Милош Стојадиновић.

Књига сведочи и о репресији током окупације коју су трпела и деца. Група основаца на Јастрепцу је од пролећа до првих снегова скупљала жир и шумске плодове.

„Та деца су тамо живела у шаторима, хранила се, облачила, купала, лечила се, умирала, липсавала и сахрањивала. Деца су сваког петка добијала по један хлеба”,наводи хроничар Слободан Николић.

Монографија први пут бележи и имена крушевачких ђака који су након преласка Албаније збринути и школовани у Француској, Енглеској и Шкотској, где су учествовали у стварању српског рагби тима, али и занимљив натпис из листа „Политика”.

„То је био текст управо о о једном крушевачком Момчилу Гаврићу који је био учесник Церске битке, имао је свега 14-15 година. Он се звао Миленко Ристић и он је из села Себечевац код Крушевца”, каже хроничар Милош Стојадиновић.

Сећањима на жртве Великог рата, људе и догађаје који су га обележили, аутори монографије су Крушевљанима даровали капитално дело које ће и њихова имена сачувати од заборава.