Медењаци из Сефкерина

Mирис и укус ових старих колачића одрасле враћа у детињство,а најмлађе подсећа да нам се приближавају новогодишњи празници. Могу бити различито дизајнирани, а зими су обичну у облику пахуље, јелке, деда мраза и венчића. Обично се праве два дана,првог се месе и пеку,а другог декоришу.

За Данијелу Козловачки из Сефкерина машта је од велике важности у том послу. Ако немате дете у себи и не волите да се играте тестом и бојом не можете све то ни да одрадите, сматра Данијела. Уз то, треба водити рачуна о свим састојцима и мерама у рецептури, јер је неопходно направити савршен спој.
Данијела Козловачки дневно може да направи и до 200 медењака,а пре годину дана почела је и да их продаје на базарима и вашарима на комад, али има и оних који наручују и по килограм ових слаткиша. Медењаци су тако још слађи за ову породицу, јер од њих може и додатно да се заради:
Открива да медењак мора да има укус цимета и ђумбира, али да је цимет најважнији да би се добио старински медењак.
Љиља Козловачки за празнике највише воли да унучиће обрадује медењацима, јер их они асоцирају на радост.
За лепоту медењака важна је и глазура. Она може бити шећерна и чоколадна, каже Данијела Козловачки.
Медењаци су у Европи најпопуларнији у Немачкој, али последњих година и код нас се новогодишња трпеза не може замислити без овог украсног слаткиша, али може се користити и за било које друге прославе као што су рођендани венчања и крштења деце. Укус остаје исти а мењају се само мотиви и облици колачића који се прилагођавају догађају за који се припремају.