Племенити средњовековни град Козник

Стрмом планинском косом, до утврђења и дан данас могу само козе, које су како предање каже износиле материјал за његову изградњу. Док се не заврши нови пут, до Козничког подграђа прилази се са јужне, питомије стране. Остаци некадашњег града, о коме је водио рачуна неимар Најдан, видљиви су на сваком кораку.

"Запис постоји да је за време његовог тог мајсторског дела било 10 000 кулучких дневница годишње на Кознику. И било је 18 породица Рома, такозваних Џеме цигана, који су израђивали 30 000 врхова стрела за Кнеза Лазара, за Ђурђа Бранковића, касније добрим делом и за Турке", каже Илија Јакановић, сарадник Завичајног музеја Жупе Александровачке.

Косином до Козника долазио је и његов оснивач кнез Лазар са супругом Милицом, касније и њихов син Деспот Стефан.

У "племенитом граду", како је записано донето је више повеља. У једној је град дат на управљање властелину Радичу Поступовичу, у еповима опеваном Рајку од Расине.

Козник је имао 27 кула. Сачувано је осам, а приликом археолошких истраживања пронађена је цистерна са четири бунара. Цистерне, односно бунари, служили су за сакљупљање атмосферских падавина . У њима је бистра вода што значи да и после више векова овакав систем функционише.

На први поглед неосвојив, Козник је изазов посетиоцима. Владимир Рашковић, директор ТО Александровац наводи: "Ја мислим да је један од средњовековних градова на највишој надморској висина на Балкану, мами својим изгледом и поред планинара и обичне туристе који долазе у Жупу због нашег винског туризма."

Бројни гости, у оближњим селима, подстакли су развој туризма.

"Има и домаћих и страних гостију. Овог лета је било доста иностраних туриста, тако да је ова сезона била одлична", каже Јелена Ерић, угоститељ из Грчака.

Магичном граду подно Жељина неопходна је детаљна реконструкција. Да би одолео зубу времена и оно што је важно, постао безбеднији за радознале посетиоце.