Бујице уништавају путеве у пожешким селима

Након што се на Горобиље сручило чак седамдесет литара кише по квадратном метру, Николићи до своје куће једва  стижу и пешице. Пут је некада користило неколико домаћинстава, али га сада користи само они и одржавају га од сопствених прихода.

Веома је тешко, каже Миланка Николић, која своје производе носи на пијацу.

Тамо где су веће заједнице, и по двадесет домаћинстава, тешко се договарају о одржавању заједничког пута, каже Милун Николић: "Ја сам све то радио сам и није ми тешко."

Да би се пут санирао нису довољне само вредне руке, као до сада, већ је потребно неколико камиона материјала. Невреме је направило проблеме и тамо где се пут правио механизацијом.

"Стари људи су знали шта је, како се понаша вода и никад нису дозволили да се прегради водни ток."

Обилне падавине не угрожавају само некатегорисане путеве. У Средњој Добрињи деценијама чекају на довршетак изградње општинског пута број 17, којим би се три пута скратио пут до Пожеге и регулисала кишна канализација.

"То вода иде може да меље пет воденица и ја за време киша морам да држим будак, лопату", објашњава Јоксим Стојчић из Средње Добриње. "Кад увече заспим, па страхујем, кад се изјутра пробудим да ли ће кућа бити где јесте или ће бити померена, напукла..."

Путеви су лоши, каже Милојко Марковић, не одржавају се: "Општина не одржава, не креше шибље, не насипа, не копа канале."

Због учесталости елементарних непогода санација се ради тамо где је најхитније, али се досадашња пракса мора мењати.

"Да решавамо прво канале и одводе тих бујичних вода, јер сад фактички путеви су нам представљају одвод за бујичне потоке", истиче Милан Божић, председник Општине Пожега. "То морамо да решавамо".

Поједини житељи руралних крајева, тврде путари, затворе један проблем, а гомиле немарно депонованог материјала отварају други. Али се пред путаре често испречи задртост појединаца, око међе, на пример.

"Инвеститори, односно управљачи путева најпре морају да реше имовинске односе, да се те ограде, коље поред пута помери на једно бар метар од пута, да би се могло направити правилно одводњавање", каже дипл. инж. грађ. Раде Марјановић, судски вештак грађевинске струке.

Многи житељи руралних крајева занемарују и чињеницу да путеве угрожавају и бројне дивље депоније. Смеће, дрва и грађевински отпад из шума носе бујични потоци, правећи мини бране, чијим пуцањем вода постаје још разорнија. У таквим ситуацијама нестају и најбоље урађени асфалтни путеви.