Врањанци не заборављају Станишу Стошића

Највише је Станиша Стошић, кажу његови школски другови, волео да пева "Лелу Врањанку".

Музику је заволео у Учитељској школи, свирао је виолину и певао. У школском хору издвајао се његов глас, певао је у паузама између часова, својим цимерима у Дому.

Божидар Додић, Станишин школски друг, сећа се:

"Он је волео врањски мелос, народну музику, а ја сам био да не кажем рок, волео сам староградске, мада он то све зна, кад играмо шах онако чисто почнемо да певамо."

Јован Стошић, такође певачев друг из школе, наводи: „Поред тога што је био добар певач, он је био страшно добар човек, частан и поштен, и међу реткима ко није волео да се бави политиком."

Сећају се Божидар и Јован да је Станиша Стошић писао лепо,креативно, на време је завршавао домаће задатке.

Због Станише Стошића почео је да пева Слободан Јовановић Цоби, Бранимир Стошић Каце певао је са Станишом.

"Кад је он почео да пева у Врању, један од првих музичара који га је пратио био сам ја, ми смо певали у хору у Учитељској школи, пошто сам се и ја тамо био уписао," каже Слободан Јовановић Цоби, певач и хармоникаш.

Станиша Стошић почео је да пева 1963. године, у Радио Београду. Наступао је и побеђивао на многим фестивалима.

Мирољуб Стојчић, председник окружног одбора СУБНОР-а, каже: "Врање и врањски дерт били много сиромашнији да се није појавио Станиша Стошић који је својим врхунским певањем довео до савршенства дивне песме нашег врањског краја."

Пре шест година откривен је споменик Станиши Стошићу, испред музеја, на тргу који носи његово име.