Мештане Великих Црљена угрожавају отпадне воде Колубаре и угљена прашина

Ибарска магистрала раздваја мештане Великих Црљена од напуштеног угљенокопа Колубара. Поред магистрале је депонија а између ње и велике рудничке јаме протиче "црна река", како је овде називају. Кажу да односи отпадне воде из погона за прераду угља, директно у Колубару.

Животне невоље мештана Великих Црљена почињу баш овде.

"Иза наших леђа налазио се заштитни појас ширине 200-300 метара који је штитио део насеља Велики Црљени, који се не расељава, од штетног утицаја", објашњава Драган Симић, пензионер. "Међутим, 2014. године, после поплаве, због потребе угља, багери су окренути на другу страну, враћени и покопали заштитни појас, који је нас штитио. И ми смо сада остали овде на ивици рупе."

"Дошли су нам на сто метара од кућа", наглашава Весна Терзић, председница Удружења "Тихи луг". "Отпадне воде су на педесет метара од моје куће и од ових првих кућа. То су Колубара прерада воде, које се не пречишћавају, за коју нажалост инспекција каже да је чиста. Имамо документацију за то. Куће нам пуцају. Ове куће што видите да су читаве - то је само стиропор около."

С друге стране насеља су далеководи и три пружна коловоза за превоз угља и угљене прашине, објашњавају мештани.

Кад је хладно, композиција са две и по хиљаде тона угља пролази на сваких десет минута, каже Вићентије Терзић:

"При брзини од седамдесет киломаетара на час, вибрације су огромне. Куће пуцају."

"Животна средина је тотално угрожена, јер нестанком воде онда угрожен је живот свих нас овде. Биљке се суше, вегетација нестаје, што човеку значи доста за сам живот", каже Никола Марковић, "коп је сишао ниже од те воде."

У Великим Црљенима истичу да су огорчени јер годинама нико не реагује на њихове примедбе.

Хтели смо да чујемо и надлежне у ЕПС-у, односно комбинату Колубара и општини Лазаревац којој територијално припадају Велики Црљени.

Није било сагласности, а ни спремности да се бар у овом тренутку реагује на изјаве грађана. У Великим Црљенима живи око хиљаду и по становника. Њих 650 је угрожено и преко свог Удружења "Тихи луг" тражи нормалне услове за живот.