Пландиште: Лична документа на језицима мањина

Половину од укупно 11.000 становника у општини Пландиште чине припадници националних мањина. Највише је Македонаца и Мађара, а онда Словака и Румуна. Сви они лична документа могу добити на матерњем језику. У локалној управи кажу да до сада, ипак, ниједан припадник националне мањине није искористио ову могућност.

"Ми јесмо припремљени", каже Ленуца Богдановић, начелниca за општу управу и људске ресурсе, "постоје обрасци извода из матичне књиге рођених, венчаних и умрлих на језицима националних мањина, осим на македонском језику, то још нисмо требовали, али до сада нико није ниједном изразио жељу да им се изда извод на језику националних мањина."

Наиме, лична документа на матерњем језику припадницима националинх мањина не значе много, јер сва права у Србији већ остварују. Тражен је, кажу у локалној управи интернационални извод са којим се одређена права могу остварити у иностранству.

Нико још није тражио таква документа, потврђује и председник Општине Пландиште Јован Репац:

"Заиста смо поносни што можемо да кажемо да и поред толико нација у једној овако малој општини сви можемо да живимо сложно и да смо ми буквално један пример целој нашој Србији а могу рећи и Европи како се слажемо."

Са оваквим ставом слажу се и припадници националних мањина који живе у Пландишту и околним селима.

"То је управо израз добре воље", каже Татјана Ђорђевска, Словакиња, "да се покаже колико се поштују националне мањине и колико они могу у потпуности да остваре своја права тако да ето документа и све што ми је потребно могу добити на свом језику, на језику националне мањине тако да је то баш добра ствар."

Припадници националних мањина истичу да се национални идентитет у пракси много више чува образовањем на матерњем језику, неговању традиције, обичаја у културе народа којем припадају.