Страдање Шапца у Великом рату - у књизи Бранислава Станковића

Аустроугарске трупе прешле су Саву 12. августа 1914. године. У току прве, дванаестодневне окупације у Шапцу и околини живот је изгубило око 3000 људи.

"Починили су незапамћени злочин и варварство. Цео град је био практично срављен са земљом, а ова црква коју су Шапчани са поносом градили скоро 30-40 година била је претворена у својеврсно мучилиште. У цркву су затворили неколико стотина људи, људи су три дана, на летњој жеги, у августу, без хране, пића, ичега, умирали овде", објашњава др Љубомир Ранковић, протођакон.

Све радње су испражњене и уништене. Узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута. Све што није могло да буде однето, упропашћено је,, написао је измедју осталог Анри Барби, француски новинар и књижевник. Џон Рид, амерички дописник из Србије, записао је да су освајачи узели платна од лана, слике, дечје играчке, намештај и да су своје коње сместили у спаваћим собама отмених кућа. На позив српске владе у Шабац и Подриње, дошао је и швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс. Истражиивао је, између осталог и гробницу у дворишту цркве.

„Оно што је посебно занимљиво за ову књигу јесте да је она углавном писана на основу страних извора, на основу текстова страних извештача. Страни извештачи су углавном писали о стравичним злоћинима, аустроугарске војске над цивилним становништвом, ту не мислим само на Шабац већ и Мачву, Јадар, Рађевину и све оно што данас можемо назвати Подрињем. Подриње је из рата изашло са 42 посто мање становништва", каже Бранислав Станковић, аутор књиге.

На 60 страна књига, налази се десет хиљада имена војника који су у шабачком крају свој живот дали за слободу. До 1914. град је био велики трговачки центар са око 14.000 становника. У Првом светском рату, изгубио је половину људи, жена и деце. За херојски отпор и страдање добио је три ордена, Франсцуски и Чехословачки ратни крст и Карађорђеву звезду са мачевима.