Ретроспектива Ђорђа Станића у Ужицу

Прву самосталну изложбу Ђорђе Станић, историчар уметности из Ужица, имао је пре три деценије, као изузетно надарен основац, нешто касније и најмлађи члан ужичког удружења уметника.

У уметничким колонијама, у друштву познатих сликара, учио је, усавршавао  технику и, по речима стручњака, стварао композиције пуне ведрине, озрачене игром светлости и специфичним колоритом.

"Ово није класично пресликавање природе. Оно има ту непосредну светлост, атмосферу датог времена али са барокном цртом коју сам примењивао и касније у свом сликарству", објашњава Станић. "Увек сам волео игре светлог итамног, колористичке ефекте, тако да мој пејзаж делује роматичарско-барокни, али опет је то аутентични, завичајни пејзаж."

На стваралачком путу, Станић је највернији пејзажу а његова уља на платну најчешће бележе несвакидашње тренутке, чудесне сеоске и градске пределе, увек са истим жаром и уз препознатљив рукопис и склоност ка великом формату.

"Почео сам као уметник који ради природу, мртву природу у почетку, касније пејзаже, па сам један период рада посветио портретима", каже Станић. "Негде од 1988. до 1991. радио сам углавном композиције, историјске теме, јаке, везане за 17. век и барокну уметност али касније, опредељујем се ка пејзажу."

Прва овогодишња изложба у Народном музеју у Ужицу, чије гостовање је најављено и у другим градовима Србије, део је стваралаштва Ђорђа Станића који за собом има на десетине самосталних и колективних излагања и више од 200 домаћих и међународних ликовних колонија.