Две инжењерке враћају углед жичког кајмака

У својој малој млекарској радионици Љупка Јанић је за кратко време овладала вештинама производње сира и кајмака, својственим најпознатијим краљевачким произвођачима са много више искуства.

Одрасла је уз такву производњу, и тај посао може да се ради уз много љубави. У породици Јанић производња млека има дугу традицију с тим што уложена средства и велики рад није пратила одговарајућа зарада, истиче Љупка:

"На идеју смо дошли тако што смо имали малу откупну цену млека - свега 24 динара по литру, и било је питање да ли да останемо са том производњом или не. Онда смо се одлучили да направимо мини млекару и тако смо кренули бизнис."

Временом, уз сестру коју је често обилазила помажући јој у чувењу деце, овај посао заволела је и Љупкина сестра Марта:

"Устајем у пет сати да бих стигла у шест на аутобус, овде сам око пола седам, и крећемо са сливањем кајмака ујутру рано."

Младе и амбициозне сестре већ се суочавају са проблемом како да произведу толико сира и кајмака да задовоље потражњу.

"Све производе продајемо овде код нас у млекари, задовољни смо ценом", каже Љупка. "Сада испадне негде 60 динара по литру у преради и од овог посла може да се живи у Србији."

Напередују из дана у дан, истиче Марта Младеновић: "Литража млека се све више повећава, тако да смо за сада задовољне."

У ланцу производње у овом узорном домаћинству Љупкин супруг Момчило, задужен је за исхрану крава као важног предуслова квалитетне производње:

"Тренутно имамо седам крава на мужи, две стеоне јунице, а како тренутно ствари стоје планирамо да проширимо производњу сира и кајмака.

Љупка и Марта имају јасан циљ - да сиру из своје млекаре, нарочито краљевачком кајмаку, који је тридесетих година прошлог века био брендиран као жички кајмак, врате некадашњи углед који због изврсних својстава и заслужује.