"Читуља" - реликвија у породици Николић

Деценијама се "Читуља" чува попут иконе, у коју се од фебруара 1872. године бележе почивши преци, од оснивача фамилије Николе, по коме су добили презиме, и Руже, по којој су у селу знани и као Ружићи, и - уз свеће и кандило - обавезно се носи на гробље.

"Из мог дворишта су се делиле остале куће и то је стајало код мене, рекао бих на вековном огњишту мог засеока", каже Радослав Николић из Ружића Греде. "Она ме обавезује да од својих предака пренесем на своје потомке да их не заборавимо."

"Дођемо на гробље, запалимо свеће...", каже Драган Николић, "и најстарији ко је дошао, чита наше претке и онда на крају их прочита и прекрстимо се."

Тако помену и знане и незнане, и шерете и дике села, попут старешине Николе или Будимира, носиоца Албанске споменице.

Он, према речима Момчила Николића, има пет одликовања:

"Кад су га одликовали он је захтевао да неки од његовог друштва, његових сабораца, прими медаљу, јер је и он учествовао у том дешавању, на тим бојиштима, а ево другу причу о мом оцу... није хтео да иде ни у четнике ни у партизане."

"И ко је тврдоглав и ко је био љут, и какве уопште те наше особине изађу на видело баш на саме Задушнице и кроз Читуљу и причу о нашим прецима, ту ми видимо наше праве корене и оно што се сачувало и што је наш генетски идентитет", наглашава Милунка Николић.

Да би спознао ко си, мораш знати од кога си, правило је код Николића, чија пожутела бележница, једна од најтрајнијих и најдрогоценијих реликвија у селу, чува историју једне лозе.