Особе са инвалидитетом брже до посла

Ратомир Алексић из Ћуприје успешно је завршио четворомесечни курс шивења. Сада већ вешто барата машином, штеп му је сигуран и прав и, према речима ментора, један је од најбољих полазника курса. Нада се да ће као инвалидно лице прве категорије сада имати веће шансе за посао.

"Исто у удружењу жена сам радио обуку за пустовање вуне, за ткање и сад ова обука за шивење тако да улазим у материју", каже Алексић.

Још пет особа са инвалидитетом завршило је курс шивења, а док је обука трајала имали су новачану помоћ Националне службе за запошљавање, плаћен превоз и осигурање за случај повреде.

"За мене је ово врло корисно и у терапеутском смислу, јер сам видела да постоје и други људи који имају здравствених проблема и боре се са њима, а друго што сам имала могућност да научим нешто ново", наводи Милена Чопа, једна од полазница овог курса.

Запошљавање особа са инвалидетом ипак није лако. Поједини послодавци на различите начине заобилазе ту законску обавезу. Покретање сопственог бизниса за такве особе често је немогућа мисија.

"Јесам конкурисала, али ме нису примили јер сам навела да сам особа са инвалидитетом", истиче Мира Недељковић.

Једнократна субвенција за послодавце који запосле лице са инвалидитетом је од 180.000 до 300.000 динара, зависно од развијености општине. Држава субвенционише и до 75 одсто зараде у првих 12 месеци.

"Нама су јавни позиви изашли 14. фебруара и позивамо послодавце да нам се јаве у циљу реализације тих програма и добијања финансијске подршке уколико запошљавају особе са инвалидитетом", наглашава је Борис Стојанов, директор Филијале НСЗ Јагодина

У Центру за самостални живот инвалида у Јагодини кажу да су особе са инвалидитетом и саме понекад инертне у тражењу посла. На евиденцији је око 400 особа са инвалидитетом, а тек свака четврта активно тражи посао.