Клисуром низ Јужну Мораву

Од када се бележи водостај на нашим рекама извештај са мерног места у Мојсињу је неизоставан. Ту у Сталаћкој клисури, кроз стеновите Мојсињске и Послонске планине, Јужна Морава у време великих вода излази из свог корита и плави све, од Сталаћа до Ђуниса.

Уз саму реку, кроз врата Србије, са југа ка северу прошао је најпре цариградски друм, а затим железница. 

Крај тих саобраћајница настали су још у Лазарево време насеља Трубарево, Мојсиње, Браљина, Стеванац. У онима у којима и данас има становника, нема много живота. 

Врата школе, амбуланте и многих домова у Трубареву, нажалост, одавно су затворена. Остали су углавном стари који никада нису ни одлазили, или они који су се након много година вратили у завичај. 

"Рођена сам овде", каже Љиљана Цојић. "Вратила сам се з Крушевца када сам отишла у пензију, и не желим да идем из Трубарева, мада кажем свима да овде нема народа." 

У овом крају нема ни продавнице. Лекар долази једном месечно.

"Асфалтиран је пут, па тако ако нам затреба кола су ту, ја сам ту да помогнем коме год треба", наглашава Драгољуб Цојић. "Мало нас је још ту, ја сам најмлађи а имам 72 године." 

Аутобус не пролази кроз Сталаћку клисуру, али однедавно се возови опет заустављају - што много значи и Радици Обрадовић.

Уз Јужну Мораву која граби ка ушћу, у питомој долини подно куле Тодора од Сталаћа остало је стотинак људи, мноштво материјалних трагова некадашњих насеобина и села, као што је Стеванац, у којима више нема становника.

Излетници и риболовци који последњих година све чешће уживају у нетакнутој лепоти природе ипак с времена на време удахну дашак новог живота на овим просторима.