Пилица: Изградња храма и обнова задружног дома

Да приче из села не морају овек да почну на блатњавом путу, а заврше крај запуштених кућа, Пиличани су давно доказали - чувајући своја имања и борећи се за сваки инфраструктурни помак. Та стрпљивост има и емотивне разлоге.

Охрабрује уверење да се овде непрестано ради - па је, рецимо, од 12 заселака, асфалт стигао у једанаест.

"Имамо телефон и добар пут, и није далеко ни од Пилице, ни од школе. Биће дивно, биће још лепше захваљујући омладини", објашњава Стојанка Антонијевић из Јојића.

Пољопривреда је основни извор прихода и, уз субвенције, добра развојна шанса.

"Малине, шљиве, мало житарица за своје потребе и за своју стоку", каже Зоран Радивојевић, пољопривредник из Пилица. "Земља је добра, плодна, само треба рада и да се обезбеде услови."

"Има живота - имам двоје деце, остао сам јер сматрам да у селу има опстанка", поручује Дарко Гагић из Пилица.

Пиличани се поносе својом традицијом и звањем добрих и вредних домаћина.

"Једно од бољих села и сложнији су људи, него на другим местима, вероватно, а можете то и да видите и по школи која је средјена, асфалтним путевима, расвети", каже протојереј Горан Милинковић.

Сопственим средствима почели су припреме за изградњу сеоског храма, а планирају и обнову педесетх година прошлог века добровољним радом саградјеног задружног дома.

"Да ли смо ми богати довољно да пустимо један објекат од 626 квадрата да пропадне? И месна заједница се бори свим силама да очувамо овај објекат, да ово уступимо младима, да се овде поново радјају љубави,да се одавде поново склапају бракови", додаје Радомир Гавриловић, председник Месне заједнице Пилица.

На предлог Пиличана, републичка Дирекција за имовину, дом је уступила бајинобаштанској општини, очекује се пренос права коришћења на месну заједницу Пилица, и онда ће почети радови. Све због више од стотину малишана који већ похађају овдашњу школу, а и због свих оних који ће се тек родити у овом селу.