Лајковац: Опстанак на селу

У Ћелијама поред Ибарске магистрале где је породично имање и сеоско домаћинство Радомира Јеремића чини се да су идеални услови за живот младог човека на селу. У његовом случају није тако.

Оронуле куће и помоћне зграде, дотрајала механизација и самачки живот после смрти мајке и оца, чине га неспокојним:

"Ја носим тешко бреме живота. Мучим се. Тешко се овде од пољопривреде, застарела механизација, лоше ми домаћинство, већ старо. Тешко могу, треба да се ожениим а немам одакле, никако да зарадим, да урадим у кући нешто, да кренем напред мало."

Вредан је, рећи ће сви у селу. Поред свакодневних пољских радова, брине о пет крава, неколико свиња и педесетак кокошака. Све што заради каже, даје за порез, струју, услуге ветеринара и поправку машина. Пре неколико дана вепар му умало није откинуо руку. Комшије су помогле да сачува стоку и тако преживи на селу.

"Пошто се Раја повредио, долазим да му помажем, музем краве да би од тога могао да преживи и то све. Ту смо у сарадњи, Раја је добар човек, ради пољопривреду, носи се са бременом села", објашњава Радомир Јеремић, земљорадник из Ћелија код Лајковца. "Остао је без родитеља. Млад је почео да ради на имању, да би се оженио он мора да среди домаћинство. Добар је човек. Нема ништа лоше да се каже о њему. Само кад би се оженио... Овако је мало теже, сам да спреми ручак, очисти кућу."

Радомир је свима у Ћелијама драг човек. Зато желе да остане и успе на селу. Надају се да ће као бравар можда добити посао у неком предузећу или ће локална самуправа одлучити да му помогне у сређивању домаћинства.