Од 1951. године бележи све догађаје у селу

"Субота, двадесет други август 2015, падала је киша до 12 сати и престала, косио сам коров у Симаниној њиви."

Сваког дана у предвечерје, након завршеног посла, Богдан Ерић из Доње Трешњице бележи дешавања још од 1952. године. Дневник је почео да пише одмах након доласка из војске, а његов живот и важни догађаји из села стали су у десетак свезака:

"Записив’о сам све шта сам радио, где сам иш’о, о свему и свачему, кад је падала киша, кад је пад’о снег." 

У његовим белешкама остало је записано и кад је колико новца дао за сточну храну, колико шљива је родило у ком воћњаку, али и приче о људима и обичајима. Писао је и да се у кумство некада ишло са једном јабуком, неколико ораха и коцком шећера.

"Ту се налази много грађе за неки шири контекст, о прошлости овог места ту се налази благо драгоцено, али и шире, види се неки однос у држави тадашњој, колико је нешто коштало, које су муке сељаци имали, шта им је ишло на руку, шта је било добро, шта је било лоше", каже Предраг Спасојевић, аутор монографије ОШ "Милош Гајић".

Један од најважнијих датума у Богдановом дневнику је дан када је за супругу "узео" Марију. У дневнику пише да је тог дана било лепо време, да је свадба била весела са пуно гостију и пријатеља. А после више од 60 година брака, једно друго, кажу, никада мењали не би.

Богданови дневници нису само прича о његовом животу, и о хроници једног малог места на Западу Србије, већ и прича о истрајности и упорности.