Суботички Јевреји заслужни за индустријски развој града

Да није било предузетника попут Ротмана, Руфа, Конена, Хартмана, Крамера и Рота, Суботица највероватније не би имала некада моћне фирме попут "29. новембра", "Зорке", "Партизана", "Жељезничара", "Младости" и још добростојећег "Пионира".

Чланови малобројне јеврејске заједнице у Суботици који су крајем 19. и почетком 20. века чинили 4-5 процената становништва, покренули су око 80 одсто индустријске производње у граду.

"Били су отворени за нова технолошка достигнућа и била су им доступна захваљујући њиховим породичним везама", истиче Стеван Мачковић, аутор књиге "Индустрија и индустријалци Суботице 1918-1941".

"Знамо да је индустријализација кретала са Запада према Истоку", каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије, "и кад су долазили у додир са нечим што није било овде, онда је било логично да донесу ту."

Иако је Суботица била углавном пољопривредна област, 1938. године регистровано је чак 66 фабрика: млинови, кланице, циглане, фабрике бомбона, чоколаде, леда, штирке, сапуна, вештачких ђубрива, текстила па и необичних производа.

Гинголд Саломон је имао творницу рибљих конзерви, наводи пример Стеван Мачковић: "Увозио је рибу, харинге са Северног мора, конзервирао их и продавао."

"Извозили смо месо директно за Лондон", каже Роберт Сабадош, "то је податак, рецимо, за 1910-1912. годину."

Након страдања у нацистичким логорима, мали број јеврејских индустријалаца вратио се у Суботицу, али су им фабрике биле национализоване, па су се иселили у Израел.

Роберт Сабадош наводи податак да је Руф, који је преживео прогоне након Другог светског рата, кратко време пре него што се иселио, био технички руководилац у свом сопственом погону.

Због приватизованих фабричких објеката и разрушених зграда, имовина некада моћних суботичких индустријалаца моћи ће, тек у неколико случајева, у процесу реституције, да се врати у руке наследника.