Дани меда на Власини

Изложен је власински, ливадски мед. Специфичним га чине: поленска структура, више од 45 биљака заслужно је за карактеристичан укус, арому, боју. Поступак заштите географског порекла трајао је осам месеци, а финални део сертификације је у току. Да би неко произвео мед са овом ознаком, мора да испуњава одређене услове.

"Почев од тога где треба пчеле да се налазе, кошнице не испод 700 метара надморске висине, да се у тегли налази не више од три одсто багремовог меда, да мед буде мултифлорални, са травама високих ливада", каже Слађан Рашић, аутор Спецификације за регистровање географске ознаке "Власински мед".

"Сама заштита много значи, повећава економску цену производа, и заинтересованост младих пчелара по питању бављења пчеларством", каже  Ивица Костић, удружење пчелара "Матица".

Власински мед је пети мед у нашој земљи чије је географско порекло заштићено, после хомољског, качарског, ђердапског и фрушкогорског липовог меда. О брендирању су причали и са пчеларима из Бугарске и Македоније.

"У Ћустендилском региону још увек немамо такву иницијативу. Елаборат се дуго припрема", каже Тихомир Стоицов, Удружење пчелара из Ћустендила.

"Мариовски мед или мариовско сирење код нас у Македонији познато је више од 100 година, да кажем, али није заштићено географско. И зна неко да на пазарења употреби тај термин иако није произведено у Мариово", каже Менде Трајковски, Савез пчеларских удружења у Македонији

Осамдесет пчелара тржишту испоручује власински мед са етикетом, у малим паковањима. Процена је да се на годишњем нивоу овде произведе око 40 тона меда.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945