Бунгур још на манастирским трпезама

Старо српско јело од пшенице, готово су сви заборавили. У Вујетинцима се, мештани кажу, није помињало деценијама.

"Ја се сећам, ово, од можда шесет седме, осме године да је то кувано, да је то био један главна исхрана, пасуљ и то су сви у селу , и била главна исхрана бунгур. Бунгур ја сам као дете носио те сам млео на онај жрвањ, мајка је то кувала", каже Милан Момчиловић.

Прича се да је свака кућа у стара времена имала камени жрвањ на коме се млела пшеница за бунгур.

"Вероватно су га Турци донели из Персије. Назив је персијског порекла. Бунгур је био основна храна за тешке послове. За копаче, за ораче, за косаче и тако даље", каже Ратомир Стојић.

Домаћице кажу није га тешко направити. Укуснији је када се кува за више особа, са старим кајмаком и доста сувог меса.

"Слалнина, ред, ред, онда пршута исецкана и кува се то све са том пшеницом, како да кажем, са жрвња", каже Станојла Момчиловић.

Други пут у част бунгура, у селу вредних људи, уз здравице, песму, коло али И необичну позоришну представу Казуј Теодосије окупили су се мештани и они који село и обичаје не заборављају.

"Манифестација је нешто сасвим ново. Желели смо да приближимо град селу и доведемо овде глумце, уметнике, да и они наши обични људи виде, виде нешто од културе", каже  Драган М. Тодоровић, аутор манифестације.

У Вујетинцима се скувало и појело више од 50 килограма бунгура, а вредне домаћине припремиле су и друге специјалитете по старим рецептима.

rts.cacak@rts.rs
+381 32 227 551