Обнова фрушкогорских манастира

Од времена настанка манастири су небројено пута пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата.

По историјским изворима већина манастира је саграђена у првој половини шеснаестог века, али легенде говореда су настајали и у периоду између дванаестог и петнаестог века.

Последњих година интезивније се кренуло и са обновом ових српских светиња.

"Имамо, рецимо један предиван манастир који се диже буквално из пепела, ту није било ничега, манастир Бешеново. Имамо манастир Светога Марка којем се такође зида један предиван конак. Имамо ево наш манастир Ваведење пресвете Богородице и имамо обнову конака у манастиру Кувеждин", каже протосинђел др Клеопа.

Тако да надам се у милост бођјуда не само градимо зидине, него да градимо оно што је најпотребније српском народу, а то је мир, љубав и слога.

"Од када је Свети Сава ударио печат да смо хришћани, манастири су носиоци нашег бића, наше духовности нашег постојања. Довели су нас до нас самих до дана данашњег, али не знам да ли ћемо ми носити манастире даље и дали ћемо носити сами себе, јер ући у манастир и бити миљенин је поглед у самог себе у смерност у поглед богу ка богу", каже Танасије Узуновић.

Током пет векова манастири су били кичма духовног живота Срба, настали у периоду великих сеоба. Постојали су центри који су неговали култ последње српске деспотске породице Бранковића, а по узору на стару Немањићку династију.

rts.zrenjanin@rts.rs
+381 23 534 566