Штрапаријада у Дљину код Лучана

Механизација је одавно заменила коњску снагу у свим пословима, па и у извлачењу трупаца из шуме где су некад коњи били незамењиви. Зато данас многи потомци радних коња више служе за такмичење у вучењу балвана - Штрапаријади, која је постала скуп спорт.

"Ево, ми смо овог дората 5.200 евра платили. Реално, то не вреди толико кад би гледали, али шта ћеш", каже Велимир Милосављевић, организатор Штрапаријаде.

Иако постоје награде, то није примарни мотив за учешће на такмичењу. Већина власника грациозних коња тврди да су то љубав, дружење и традиција.

"Прадеда ми отерао на Солун кобилу и вратио је кући, значи све сам ти реко. После четири године је дошао", каже Драгослав Стругаревић, такмичар из Горњег Милановца.

"Да им је лепо, желу да им је чисто, да имају воду, да имају храну, да редовно им се даје жито, да се редовно тимару, да имаш велику пажњу према њима, не море то да се остави у шталу и нека га. Е, то је малтретирање, ако га не храниш и ко је жедан и гладан, а ово није сама воља колико море да вуче", каже Хасим Рујевић, такмичар из Сјенице.

Како то бива у спорту,  није свима био наклоњен дан, а три минута брзо пролете.

"Значи ја ниједном нисам изашао док нисам пољубио коња после сваке вуче, небитно је да ли је победио или није. Али после сваког тог пољупца на следећој манифестацији он је још више пружио успеха", каже Вељко Милосављевић, организатор Штрапаријаде.

Ко нема такав приступ, не може се ни надати победи, тврде власници коња, који се данас ретко користе  за рад, али у шуму ипак одлазе због тренинга за учешће на Штрапаријадама.