Пожаревац, место где још живе витезови

Пожаревачки хиподром током Љубичевских коњичких игара можда је једино место где се публика још радује сваком поготку и свакој победи, док у исто време саосећа са надиграним. То је место где су витезови још скромни када треба и одважни када дође њихово време.

Такав је и Марко Миленковић, прошлогодишњи Витез Љубичева који се и сада у финале Вишебоја пласирао са максималних петнаест поена.

"Јако ми је драго што сам направио овакав успех. Показао сам своје квалитете. Показао сам још једну ствар, да имам изузетно паметног и послушног коња."

Колико је добар однос према коњу важан, на овогодишњим играма показали су и мађарски чикоши, који цео живот проводе са својим љубимцима дресирајући их у пустама националног парка Хоротобађи. Зато једно другом осећају сваки покрет.

Јожеф Мерч каже да првенствено треба волети коње, уз то вежбати цео живот, јер увек можете да научите нешто ново. "Најважније је волети коње и бити храбар."

Да бисте укротили коња са којим можете победити, морате прво дисциплиновати себе, истиче Тиха Вујковић, који је са својим Торино Хилом, поново био први у галопској трци дана.

"Прво тренирам десет коња. Шест, седам коња јашем сваког дана. Трчим на хиподрому по три круга сваког дана како бих остао у овом спорту.", истакао је он.

Да би овај чаробни свет опстао, најважнији су наследници. Волтижери Коњичког клуба "Кнез Михајло" неретко прво науче да јашу, па тек онда да ходају.

Дуња Јовић из Пожаревца каже да њој није ништа тешко када је у питању волтижовање. То је учила од малена, јер много воли коње.

Веран однос човека и коња постоји одувек. Ако вам се учини да у овом брзом времену нестаје, увек можете доћи на Љубичевске коњичке игре.