Породичну кућу претворила у етно-музеј

Од кад је са пет година 1942. године избегла из родних Милића у Босни и Херцеговини, Смиљка Попов, рођена Лаловић, прошла је двадесетак прихватилишта и хранитељских породица. Удомила се у Ђали, где се и удала са шеснаест ипо година. Од кафане "Стари граничар", коју је водила са супругом, направила је музеј препун старих предмета које јој поклањају мештани или их купује од њих.

"Ја сам све те људе знала. Ово што видите овде све знам од кога сам добила и чије је које. Ја сам њих јако поштовала и душа ми није дозволила да то тако пропада. Све сам ја то тако чистила, чистила. Ниједна стварчица није ушла унутра, а да није растављена и да није очишћена. Много ме мој муж критиковао зато што сам толико жртава за то, али ја сам то волела и за мене је било једно велико поштовање према тим људима", каже Смиља Попов, Ђала.

У некадашјој кафанској просторији сад су смештени млинови за кафу, чиније, пегле, пећи, лампе петролејке,авани, радио и фото апарати, сатови, пољопривредне алатке, српски везови, обућа и још око 400 експоната.

"Ове опанке сам пронашла иза једне куће. Били су јако прљави, гадни, киснули су. Били су увек мокри И прљави И ја сам од тог човека добила те опанке, донела кући и ја сам их јако лепо орибала. Много сам времена и труда провела док их нисам довела у овакво стање", каже Смиља Попов, Ђала.

Смиља истиче да је музеј посвећен свим Ђалинцима који су је с љубављу прихватили онда кад јој је било најтеже.

"У свим овим предметима, сваки душу има. Ја кад дођем овде, ја као да њих видим. Кроз те експонате ја њих видим, њихово поштење и њихов живот", каже Смиља Попов, Ђала.

Смиља Попов наставља да прикупља старе предмете и једина жеља јој је, каже, да неко од њене деце или унука настави ову хуману мисију очувања традиције једног, њој више него драгог, места.

rts.kikinda@rts.rs
+381 230 439 745