Сирогојно – вашар старих заната

Међу боровима крај педесетак брвнара, кућа, вајата које су по својој ери, потреби и укусу правили самоуки златиборски неимари сместиле се везиље, плетиље, грнчари и столари, колачари и ткаље – читав један свет занатлија и заната заснован на традицији и њеном очувању.

Спретне руке занатлијске уплићу и расплићу а везилље спајају нити, боје и облика на везеним марамицама баш као што су некада везле девојке у овом крају, уз малу разлику.

"Нису текстови исти јер девојке што су тада радиле марамице, оне су једну радиле, радећи ту су измишљале текст за друге, како ће да навезу, како ће да напишу и како ће да поклоне момку", каже Спаса Јовановић везиља из Сирогојна.

Милан Павић, корпар из Горјана каже да је занат научио од оца. 

"Отац је то мало плео, онако за комшије и за себе, за потребу стоке или за кукуруз, сено тако, онда и ја почео мало по мало", прича Милан. 

За најмлађе радионица у којој на свој начин виде вашар.

"Лицидерско срце, човек обучен у народну ношњу, онда сам ја цртао све производе које су људи овде правили", каже Андрија Тоскић.

Очување старих заната и јесте једна од важних активности Музеја "Старо село".

"И ова манифестација се већ седам година одржава управо је посвећена старим занатима и занимањима. Ми окупљамо занатлије из нашег окружења који раде традиционалне производе који су још увек у употреби, а стари занати су иначе део нематеријалног културног наслеђа које је под заштитом", каже Јелена Тоскић,виши кустос Музеја "Старо село".

Да за традицију има интересовања говори и пар стотина посетилаца сваког дана, а међу њима су овог лета биле и групе из Израела, Јапана, Француске, Италије, Чилеа И Туниса и сви с подједнаким интересовањем и одушевљењем обуђу бар део простора од око пет хектара
на коме је смештен по много чему посебан музеј.