У Сокобањи, лакше са дијабетесом

Четрнаестогодишњој Теодори из Ниша пре годину и по поврђен је дијабетес. Инсулин прима више пута дневно, а у кампу за децу са овим обољењем борави други пут.

"Схватила сам да сви морамо да наставимо да живимо нормално, и видела сам да то није толико страшно", каже Теодора. "Нисам једина, и много је лакше."

Искуства Теодора дели у кампу са двадесет петоро деце с дијабетесом узраста од 6 до 18 година, из више градова на југу Србије. Ту су научили да треба да шетају уколико је шећер повећан, да броје угљене хидрате, да одређују корекцију лека.

Оспособљавање деце за самостално функционисање и нормалан живот са овом болешћу је задатак кампа, где су 24 сата уз децу лекари, медицинске сетре и волонтери који такође живе са дијабетесом.

"Камп има за циљ да децу која дођу научи да што боље управљају инсулином и да исхрану прилагоде свакодневним активностима када се врате", објашњава организатор Кампа Бобан Милосављевић. 

"Свесна сам", каже Јелена Милошевић Јованчев, "да ће дијабетес бити доживотни проблем мог детета и јако ми је битно да буде ту са другом децом, да учи са њима како да броји угљене хидрате, да кад се врати са кампа само даје себи инсулин и проверава шећер у крви."

У нишкој дечјој клиници од дијабетеса се лечи измедју 300 и 400 малишана са југоистока Србије. Алармантно је то што се тај број повећава из године у годину.

"Неки од узрока повећања броја оболелих могу бити, уз наследни фактор", објашњава др Весна Цветковић, педијатар ендокринолог Дечје интерне клинике Ниш, "исхрана пуна адитива и конзерванса, прерађевине, разне инфекције."

Кроз ове кампове до сада је прошло око сто педесеторо деце, неки и више пута, а први боравак за њих је бесплатан.