Хиљаду фолклораша на истој сцени

Најбоља друштва Србије показала су специфичности крајева из којих долазе. На сцени су се смењивали осмеси и раскошне ношње. Приликом оцењивања мери се много елемената, а најчешће превагну нијансе.

Кореограф Србољуб Нинковић каже да се гледа да ли је технички и стилски корак чисто одигран, да ли кореографија има концепцију или само набацане фигуре које се претачу једна у другу без икаквог резона. Гледа се да ли је погођена арома тог краја и да ли је то оно што је стварно репрезентативно за одређену област.

Уз разигране кораке играча, на сцени важну улогу у очувању културног и музичког идентитета имају традиционални инструменти. А у Чачку су се чули звуци хармонике, фруле, гајде, тамбуре.

"Сада када смо то изнели на сцену, то добија други карактер", каже мр Мирјана Дробац, етномузиколог, "постоји одређена надоградња, али све у свему то су сачувани елементи традиционалне песме и свирке."

И учесници и жири слажу се да друштва која негују традицију реконструишући старе обичаје, нотне записе и кореографије на фестивалима покажу најбоље.

Фестивал је значајан зато што, како истиче Стојан Бошков из Савез аматера Србије, приказује стање фолклора у овом тренутку, нове подстицаје и где се отишло у уметничким искорацима, у прављењу најквалитетнијих кореографија, песме и игре.

Најбољи међу најбољим ансамблима из читаве Србије заслужили су признања, аплаузе и поштовање за истрајност на истом задатку - очувању културе и традиције нашег народа.

rts.cacak@rts.rs