Уметник из Геронтолошког центра

У геронтолошки центар дошао је доневши са собом и занимљиву животну причу. Сваки његов дан проведен у Дому испуњен је преданим радом. Није му тешко, каже, да пре свих, ујутру, рано, дође у просторију за слободне активности и почне да слика.

"Дођем овде у петнаест до седам-седам, радим до дванаест, ручам и додем горе у собу. Тамо читам, гледам телевизију, али и радим графике. И онда, опет сутрадан, петнаест до седам-седам, ту сам", каже Војислав.

Скроман и вредан, седамдесетједногодишњи Војислав са оловком и четкицом дружи се од детињства.

"Волим све технике, свеједно ми је којом радим и који су мотиви. Класика, надреализам, реализам, модернизам, поп арт, све ми је подједнако драго", истиче он.

Одрастао је, каже, у богатој предратној породици, а у књажевачки дом дошао је из манастира у близини родног Пирота, после много година проведених у Паризу, Бечу и Београду, где је живео и дружио се са уметницима и глумцима.

У албуму са старим фотографијама посебно су му драге оне настале у Паризу и Бечу шездесетих година прошлог века. Стицајем околности упознао је у Београду француског глумца Жака Шаријеа и потом отишао у Француску где је учио сликарство. Истиче да је радио као манекен и фотомодел и да је одиграо и понеку улогу у позоришту и на филму.

"Вратио сам се у Југославију 1983. године, после двадесет година проведених у Француској. Оца не памтим, убијен је 1945. године, пре мог рођења. Када ми је умрла и мајка остао сам сам и сада немам никог. Кућу у Пироту продао сам после мајчине смрти. Новац сам поклонио једном манастиру где сам провео три године. После тога дошао сам у књажевачки дом", завршава своју причу Војислав.

У Геронтолошком центру Војислав је најактивнији члан ликовне секције. Установа му обезбеђује потребан материјал за рад.

"Он је врло интересантан човек, добар човек и добар уметник. Све најбоље о њему", каже Љубисав Думитровић, станар Геронтолошког центра.

Ускоро би у сарадњи са локалном самоуправом требало да буде приређена и изложба његових слика и цртежа.

"Изложба ће бити приређена у мају, поводом дана општине, а заједно са сликама господина Панића биће изложени и радови осталих чланова наше заједнице", каже Саша Игњатовић, директор Геронтолошког центра у Књажевцу.

Док чека на повратак национализоване имовине својих родитеља, Војкан наставља неуморно да слика, сањајући Париз, где би, како каже, волео да заврши свој стваралачки и животни пут.

rts.bor@rts.rs
+381 30 423 653