Моравски сликар наивац

Уместо пса чувара, најављује нас ован. Пише да је опасан, па треба сачекати. Довољно да на више језика прочитамо да смо на правом месту. У атељеу српске наиве Зорана Кеца подно Град Сталаћа.

У архаичној средини овај светски признат наивац ствара и чува на стотине раритета од каменог доба до Другог светског рата.

"Ја сликам своје село, своје претке. Мало прелазим у надреализам, јер кад знате прошлост, лако ћете да видите и будућност. Живим овде на Светој Гори, Мојсињско Послонској. Овде је можда и почетак, и завршетак, али тако је овде све иде у круг", каже Зоран Анђелковић Кец, сликар наивац.

Необична чакмара "Србица" коју је 1850. године сазидао његов чукундеда пуна је купаца, галериста и заљубљеника у његов рад.

"Зоранове слике су и стрип и критика модерног доба и наравно брижљиво чување наше српске традиције", каже Душка Милосављевић, Удружење уметника и љубитеља уметности "Плаво и златно".

Долазе и пријатељи, на дан да са четворочланом породицом Андјелковић уживају у чарима српског села.

"Ја сам често овде. Први пут сам била пре две године и заиста сам се одушевила и сликама и топлином и целом атмосфером", каже Катарина Канић из Крушевца.

Иако афирмисан уметник, Зоран никада није размишљао да напусти Мрзеницу.

"Захваљујући интернету упознао сам пуно сликара из Европе, Русије и Америке, као и своје колеге наивце. Наивци у иностранству су јако лепо организовани, тако да сам и ја у међувремену неколико пута изагао са њима на међународним изложбама", додаје он.

У инострантву су слике излагане без присуства аутора. За пут није имао довољно новца. Зоран који је надимак Кец добио као најнижи у колу, у сликарству сигурно није на зачељу. Већ је перјаница савремене српске наиве.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707