Крагујевац, подршка приватном сектору

Осим што је највећи извозник, крагујевачки Фијат запошљава и највише радника у центру Шумадије. Током прошле године, ауто гигант зарадио је око милијарду евра. Ипак, ове цифре, далеко су од жеља малих предузетника. За економисте, њихов удео у привредном много је важнији.

"Ствар се своди на диманизам и снагу малих и средњих предузећа, да што више њих инвестира по мало. Тако би смо створили привредни раст, а потом дошли и до правог питања, а то је привредни амбијент", каже Павле Петровић, председник Фискалног савета Србије.

Предузетници који би да отварању своје фирме, суочавају се са различитим проблемима: од администратифних, до кадросвких.

"Важно нам је да утичемо на образовни систем и да га мењамо, да од најранијих дана деца буду упозната са тиме шта значи предузетништво, шта значи преузети одгворност за свој посао, за своју идеју и креативност, а не само чекати посао", обујашањава Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.

То су препознали и немачки предузетници. У последњој деценији у Србији је основано преко 350 немачких комапнија и отоврено 35 хиљада радних места. Инвестирано је близу две милијарде евра.

"Преко деведесет посто немачких компанија задовољно је пословањем у Србији и сремно је и даље да улаже. Ипак, потребно је да се ради на побољшању привредног окружења за приватне инвеститоре", каже  Аксел Дитман, амбасадор Немачке у Србији.

Ризика се боје сви, а економисти кажу да је он у Србији и даље препрека за нове инвестиције.

"Пословни ризик и пословно окружење код нас јача, ипак пословни амбијент је бољи, али он још увек није довољно добар да елиминише све ризике, тако да још увек то стоји као баријера за наше привреднике", сматра Петар Веселиновић, председник Друштва економиста Крагујевца.

Забележен је и скроман раст зарада у проватном сектору, али су оне и деље ниже него у јавном. Највише шанси за тржишни успех имају ИТ компаније и финасијски сектор.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542