Заборављени Конгрес културне акције

Неколико стотина делегата, последњих дана октобра бруне 1971. године, дискутовало је о питањима децентрализације културе и о уметничким слободама.

У то време све се тумачило кроз призму права радног човека на слободно учешће у свим сферама јавног живота. Испоставиће се касније, кључна реченица у уводном реферату Латинке
Перовић, тада секретара републичког Савеза комуниста, коштаће српске либерале политичких функција.

"Старе богове није довољно сахранити, треба створити свет у коме они неће моћи да живе" - овим речима, Латинка Перовић закључила је свој уводни реферат на конгресу.

Четири деценије присећа се дана када је политичка елита кренула у обрачун са либералном струјом југословенских комуниста:

"То је било схваћено као алузија на ауторитарну власт и као алузија на Тита и око тога је те године било дискусије."

"Конгрес културне акције" како је скуп у Крагујевцу званично назван, био је највећа манифестација у области културе икада одржана на овим просторима.

"Конгрес није био реакција ни на шта и ни на кога. То је била акција за спровођење једног развојног пројекта у култури у Србији", сматра Мирко Чанадановић, у то време секретар Извршног комитета Савеза комуниста Војводине.

Мада су учесници расправљали о улагању у културу, слободи, цензури и опорезивању шунда, ефекти скупа били су другачији. Говорило се да је реакционаран и противан учешћу радничке класе у култури.

"Све то ми данас говори да је у питању било нешто сасвим треће: а то је било везано за програм укупног друштвеног развоја који је могао бити успешан само ако му је култура била суштинска, битна саставница", каже Чанадановић.

"Оно што је било позитивно, а што је било и врло ретко у то време, потиснуто је заједно са целим тим временом и са напорима да се оно, на неки начин припреми за оно што долази - да не потонемо у тај варваризам и у хаос, него да можемо да се развијамо као једна цивилизована земља", истиче Латинка Перовић.

Током трајања скупа, група крагујевачких гимназијалаца, организивала је једну врсту алтернативне културне акције, спаљујући стрипове, фоторомане и новине за које се сматрало да су друштвено неприхватљиве.

"У документаном филму ‘Конгрес заборава’ детаљно се истражује због чега је дошло до те акције, како су они то извели и са којим циљем, као и шта је било спаљено", објашњава аутор документарца Владимир Пауновић.

Након завршетка, конгрес је предат забораву. Чак је и књига реферата склоњена са полица библитека, а расправа о скупу постала је непожељна.

"Жеља нам је да се ефекти конгреса аналазирају из данашње визуре, да се види каква је Југославија тада била, подељена изнеђу истока и запада. Са једне стране врло отворена, а са друге реструктивна по питању уметничких слобода у култури", закључује Пауновић.

Аутори филма приказују овај догађај са дистанце од четири и по деценије у жељи да са различитих аспеката анализирају значај и ефекте конгреса који је, уместо о култури, закључке добио у радикалним политичким одлукама.

rts.kragujevac@rts.rs