Јевреји у Подрињу

У овој кући, у једној од централних шабачких улица живео је и радио др Алфред Бата Коен. Медицину је завршио у Лавову а у свом родном граду, 1928. године, добио је дозволу да отвори приватну ординацију.

"Др Бата Коен је по опредељењу био левичар и уочи Другог светског рата, склонио се у вилу Мила Петровића у Врањској да би се сачувао. Међутим, неко га је издао. Тако је др Алфред Бата Коен, добар човек и сјајан лекар, дерматолог, постао прва фашистичка жртва међу шабачким Јеврејима", каже Живана Војиновић, ауторка књиге "Аврамова деца".

Сећања, записи и фотографије, од закупца скеле из 16. века, економског и културног развоја града, до Кладовског транспорта и жутих трака, после вишегодишњег истраживања Живане Војиновић, нашли су своје место у књизи Аврамова деца.

"Капитално дело српске историографије. Ово је књига о толеранцији, емпатији и заиста би требало да је прочита свако ко жели да остане на трагу сећања", каже Јелена Подгорац Јованович, Библиотека шабачка.

Књига чува сећање на трговце, занатлије, мењаче новца и све оне који су волели и стварали град на обали Саве. Између осталог, ауторка потсећа и на музички значај Јосифа Шлезингера, достигнућа и изузетност др Аврама и Станислава Винавера, стваралаштво Оскара Давича.

"Када је Шабац престао да буде погранични град, Јевреји су почели масовно да се повлаче и одлазе у Београд, а у Шапцу је до почетка Другог светског рата, остала неколицина, и Други светски рат је дочекало само 16 породица", каже Живана Војиновић, ауторка књиге "Аврамова деца".

Последња јеврејска породица из Шапца се отселила 1992. године. Некадашња синагога, ускоро би требало да постане музеј сећања. Општинском одлуком јеврејско гробље у Шапцу, пре 2 и по деценије, проглашена је за споменик културе.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269