Јапанске бајке у Шапцу

Јапанске бајке или "Мукаши банаши" говоре о борби између добра и зла, правди и неправди али немају увек срећан крај. Кинтаро, мајмун и ракови, мишје венчање, само су неке од 15 прича које су у књигама Драгане Петровић, уз илустрације академског сликара Бојана Радојчића, преведене на српски језик са хирагане.

"То је основно писмо које деца прво уче у школама. Све три књиге садрже оригинални текст, наравно, превод је на ћирилици. Зависно, где су приче причане, различити су и ликови, постоје и приче које садрже доста животиња као главних ликова.Одувек је све народе занимало како је то негд изван граница, под водом, земљом, на небу, тако да је и прва бајка коју сам превела, прича о принцези која долази са Месеца", каже Драгана.

За локвањ од папира потребно је седам потеза. Веште руке могу да га направе за мање од 60 секунди. Уз оригами и анимације, ове Шапчанке су се заинтересовале за јапански језк, културу и обичаје.

"Почела сам да читам њихову мангу, да гледам нхове серије, ако да сам кренула на јапански језик. Толико ми се допало да сам одлучила да га студирам на Филолошком факултету", каже Тамара Станић, школа страних језика "Премиер".

"Код њих су јако интересантни стрипови, или манге које су јако другачије од класичних стрипова јер су штампане у црно белој техници и читају се с десна на лево, другачију су, обично су приче јако дубље", каже Кристина Врачарић, школа страних језика "Премиер".

Бајке из књига Драгане Петровић корисне су и за учење јапанског језика. Неке од њих преведене су први пут на српски и то у мање познатим верзијама.

"Поред тога што деца науче основе јапанског језика, хирагану, катакану, идеограме, причамо и о модерној поп култури, мангама, правимо радионице", каже Драгана Петровић, јапанолог.

Јапански језик се састоји из три писма. За свакодневну комуникацију, потребно је око 2.000 идеограма који се комбинују са хираганом која даје граматичке смернице и катаканом која се најчешће користи за писање речи страног порекла.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269