Дино Рађа и два универзума у "Београдској арени"

Много је познатих личности из свих сфера живота, па и прослављених спортиста из Србије, региона и остатка Европе, продефиловало првим редовима "Београдске арене" када евролигашке утакмице играју кошаркаши Партизана.

На мечу против Олимпијакоса крајем марта гости црно-белих биле су легенде југословенске и хрватске кошарке Тони Кукоч и Дино Рађа.

И док је већи део београдске публике аплаузима срдачно поздравио некадашње НБА асове, присуство Дина Рађе није се допало организованим навијачима Партизана – такозваним "гробарима", којима се од аплауза више свидела идеја да извређају Рађу.

Партизановци са осталих трибина покушали су увреде да угуше гласним звиждуцима, а одговор са "југа" добили су две недеље касније.

Партизан је вечерас дочекао и победио Валенсију у утакмици без резултатског значаја, па се испоставило да је врелије и узбудљивије него на паркету било на трибинама јер су они што воле да се називају "најватренијима" решили да Рађи и онима што воле да аплаудирају поклоне још мало пажње.

"Клуб припада онима што за њега живе, не кретенима што се атмосфери диве, а ми се никада нећемо правити фини према усташама што беже са постоља у Атини", написали су "гробари" дебелим словима на транспаренту, алудирајући на гест репрезентативаца Хрватске који су на Европском првенству 1995. у Атини сишли са победничког постоља док су колеге из комшилука примале златна одличја.

Све то, као и против Олимпијакоса, уз вербалне увреде Рађи и националистичке песме на које уши редовних посетилаца Партизанових утакмица нису навикле.

Поново су "најватренији" добили громогласне звиждуке са свих страна "Арене", негодовање, погрдно скандирање и инсинуације да љубав према клубу на коју се позивају можда и није разлог због којег су ту, а да им порив да вређају баш и није спонтан.

"Једно брдо, два универзума", воле партизановци пркосно да кажу када желе да истакну разлике у односу на вечитог ривала са друге стране кружног тока, али изгледа да и на црно-белој страни Топчидерског брда постоји више универзума. Или би неко волео да постоји.

Можда један универзум који се диви атмосфери, али је прави и на мање важним утакмицама (ако таквих има) у регионалној АБА лиги, за које чак и (скупо) плати улазницу, и други који пажљиво бира (или му бирају) противнике, можда један који зна да је Партизан увек био и остао клуб свих вера и нација, а нарочито оних које симболизују буктиње што му и даље пламте у грбу, искључив само по питању, што би рекао писац Божо Копривица – естетике, и други који је промашио излаз из кружног тока.