Два много горка срка из филџана - како нам инфлација једе плату

Понекад са татом седнем у кафић у центру Београда који има башту на улици, на калдрми. Прошарано сунце, пријатно јутро. Стиже домаћа кафа, и то у џезви, а поред филџан и ратлук. Фотографишем, шаљем мужу фотку како уживам. 

Након пола сата уживања у та два срка кафе, позовем конобарицу да донесе рачун. Гледам да ли да платим кешом или картицом. Бирам кеш како бих оставила бакшиш јер немам ништа ситније од 200 динара. Долази девојка, каже 600 динара. Ја у шоку, дајем малтене сав кеш који сам имала и тражим да ми донесе фискални рачун. Мислим се, вероватно побркала поруџбине.

Стиже онај километарски рачун - домаћа кафа 290 динара. 

Како то да обична домаћа кафа, без млека, традиционална два срка у филџану пуном соца, кошта 290 динара?

Све мање рупица за стезање каиша

Цена кафе не би била проблем да ми је новчаник дебљи. Некако сам дошла до тога да имам плату већу него пре две године, када сам отишла на трудничко, али ми траје свега 15 дана, за разлику од тадашњих 30.

Ту су објективни фактори: сада нас је троје, а не двоје, једно од нас носи пелене, имамо стамбени кредит (додуше, имали смо га и тада). Друштвени живот нам је исти као и тада, будући да је то била корона година - малтене никакав.

И тако, од неког 15. у месецу (када се, признајем, одбије рата кредита и рачуни, што је две трећине плате) ја на картици немам ништа, док ми муж не уплати.

И онда поручим кафе на које ми оде сав кеш.

Шта све стаје у филџан 

Није проблем само то што сам остала без кеша (нисам буквално остала без пара, само нису у папиру). Осећала сам се као да су све ситне уштеде направљене пажљивим праћењем акција у супермаркетима биле беспотребне. Која је поента штедети на јогурту, а онда дати много више на кафу од планираног?

Притом, јасно ми је да у кафићу не плаћамо само кафу. Плаћамо и услугу, локацију, струју, воду, амбијент, шта све не (на страну то што у кафићу поред домаћа кафа кошта 150 динара, претпоставићу да је зато што није послужена на традиционалан начин, немам друго објашњење).

Али, плаћамо и оно најскупље: инфлацију, због које је мој новчаник омршавио, баш као и конобаричин.

Статистика каже да су цене производа и услуга личне потрошње у јулу 2022. године, у односу на јул 2021. повећане за 12,8 одсто. Мени се чини као да је много више.

Не бих да ме полије и хладан туш

И не само да ми се чини као да је много више, него да ће тек бити превише.

Власти држава у западној Европи, а нарочито Немачка, издају препоруке грађанима како да штеде струју - да не потапају тањире у топлу воду, него да састружу храну са њих, да поклопе шерпу када ставе нешто да се кува, да се купају хладнијом водом, одређују колико степени треба да буде у стану и слично.

Мени то није ни најмање смешно, препоруке крадем радо. Мaшину за веш укључујем ноћу, машину за судове увек напуним пре него што је укључим.

Нормално ми је и да зими идем по стану у џемперу, а не у кратким рукавима (мада грејање на Новом Београду уме да буде сулудо), као што ми је нормално да се лети не покривам јер је вруће.

Али ми није баш мило да се купам хладном водом, као ни да ризикујем да укључим веш-машину у којој су беле мајице и црвене чарапе, макар и са хватачима боје.

Елем, мислим да сам рационалан потрошач, а упркос томе и недостатку бахаћења - плата брзински нестаје. О штедњи више ни не размишљам. 

Ко се у коло хвата....

Куповање производа на акцији одавно није срамота, ако је икада и било, већ реалан начин да се носи са поскупљењима (док год се не упадне у замку и почне да се купује и непотребно само зато што је на акцији).

Пажљиво праћење цена, најава у каталозима и сајтовима су одавно нормалност када је реч о супермаркетима, а са развојем друштвених мрежа и у сектору услуга. 

Горка кафа из филџана упозорава да ниједна цена више не треба да се претпоставља, већ сваки пут проверава - чак и ако је домаћа кафа, а не нека типа макијато фредо са укусом карамеле и исцртаним листом у пени (ово сам лупила, мада вероватно постоји).

Моја покојна разредна је, кад год је неко каснио са плаћањем рате за екскурзију, говорила: Ко се у коло хвата, у ноге се узда. Села си у кафану, сада плати цех.

Нека друга уштеда је тај дан отишла у соц на дну филџана, који ће завршити у канализацији. Сама сам тако изабрала и новчаник ојадила. Чекам наредну плату. Дај Боже да она добаци до 15.