На базену је нормално све што у свакодневном животу није – чак и када вам нестане књига

Бака и дека у бадемантилима већ годинама долазе сваког дана и то ујутру чим се отвори базен. Пливају сат, сат и по и одлазе. Базенски староседеоци такође стижу у то време, изнајмљују сунцобране и лежаљке и остају читав дан.

Једна госпођа преводилац сваке године доноси лаптоп и у паузи између два купања, ради.

Негде у подне, кад се измешају сви мириси уља за сунчање, а са разгласа по пети пут иде хит овог и претходних лета почиње смена посетилаца. Они "бели" одлазе, а долазе нови поцрнели.

Девојке и младићи управо стигли с летовања у Албанији, Црној Гори, Турској, размењују искуства, показују фотографије. Конобари доносе кафе, лимунаде и палачинке. . . потпуни доживљај.

Две жене разговарају о својим животним судбинама, као да су сасвим саме. Мало даље, тамо на трибинама, девојчице праве селфи, а неки дечко снима видео за свој Јутјуб канал.

Жагор је и гласна музика, али све је у неком чудном складу и нико никоме не смета. Нема повишеног тона, расправе, само смех и шале на рачун свега.

Никада ми ништа није нестало на базену. Напротив, када сам заборавила наочаре, сутрадан су ме чекале на благајни.

Једном ми је, док сам се купала, неко узео књигу, али не да би је украо, већ да би је прелистао. Кад ми је вратио донео је и лимунаду уз извињење за претрпљени стрес.

Не може се бити на базену и осећати се лоше. Та летња енергија сунца и воде делује као терапија за све.

То је једно од оних места која на чудан начин поништавају све разлике, у годинама, полу, физичком изгледу. . .

Место где бука није препрека за читање, па чак и спремање испита. Простор на коме се таложе пријатни доживљаји за понети.

"Гугл" ме је ових дана подсетио не неке изузетне моменте на базену пре пандемије. Прослава мог рођендана , без торте и свећица, али са много пливања и доброг расположења до заласка сунца.

Пре неколико година гледала сам сусрет двоје људи који се нису видели пола века. Један је по завршетку гимназије остао у Београду а други је отишао у Америку.

Било је толико дирљиво гледати их, људи су им аплаудирали док су се они грлили и смејали као мала деца. Онда је "Американац" наручио пиће за све који су се нашли у близини.

На базену је нормално све оно што се у свакодневном животу ретко дешава: да вам непознати комшија на лежаљци до вас донесе кафу, да неком причувате телефон док иде у воду, а чека важан позив, да са особом коју сте тек упознали разговарате као да се одувек знате. . .

То је место на коме престају да важе формалности, нестају предрасуде а осваја се слобода препуштања летњим изазовима.

И поред великог броја људи може се бити сам са собом, ушушкан у своје мисле.

То је невидљива лепота простора за летња задовољства која нећете моћи да заборавите, јер ће вас верни "Гугл", ако снимите макар једну фотографију на базену, увек подсећати на тренутке када сте успевали да сложите слагалицу од сунца и воде.