Станислав Краков српски херој, авантуриста и сарадник нациста

Мрачне странице културне историје Србије виде многе необичне фигуре, али мало која је толико обележена, готово би се рекло разапета, и великим и погрешним делима, као она Станислава Кракова. Нећемо стога претерати ако кажемо да је ово прича о човеку који је појео своју прошлост.

Ово је прича о ратнику из оба балканска рата и из Првог светског рата, орденованом хероју, патриоти изнад свега, који на раскрсници историје једноставно бира погрешан правац и током Другог светског рата постаје прави новински магнат немачке окупационе Србије. Како је до овакве преобразбе дошло?

Да ли су погибељна склоност да се свакодневно ставља глава у торбу и недостатак прилике да се тај адреналин у мирнодопско време држи под контролом допринели да херој постане колаборациониста? Тешко је казати.

Станислав Краков рођен је 1895. у Крагујевцу. У години када почињу балкански ратови, има само седамнаест година.

Попут многих из своје генерације, и Краков сматра „да мора да буде тамо где рат сваког часа може да отпочне". Рат, смрт, крв, слобода - то су речи које кроје нервни и емотивни склоп једног младића. Такав војник може бити једино херој или покојни херој.

Краков је преживео. После Првог светског рата имао је рана колико и ратних ордена - и једних и других по седам. Крај рата овај ратник-авантуриста дочекује као зависник од сталне дозе смртне опасности.

Не би ли икако поново, додирнуо смрт, Краков и у мирнодопско време настоји да надокнади, за њега, узвишену атмосферу рата. Он је сада ветеран који говори на патриотским митинзима; он је новинар-авантуриста који лети првим џиновским авионима преко Атлантика. Краков је синеаста; он је један од организатора бала „Хиљаду и друга ноћ". Време проводи са глумицама и продуцентима. Често се виђа у пратњи краља Александра.

Али све то мало је да се надокнади „пољубац смрти" који га је једино чинио живим. Уза све узбуђење које му доноси техника, нема више глади, нема више смрти, нема више крајње неизвесности с којима се у ратовима за ослобођење Србије сусретао.

Али већ након 1943. године, брже него што је ико очекивао, слом нацистичких снага је на помолу. Када је пораз Немачке постао известан, Краков је 13. септембра 1944. године побегао у Аустрију једним од последњих возова којим су се повлачили окупатори и њихови сарадници.

Ко је био некадашњи херој, ко је био међуратни новинар, синеаста и авантуриста - више нико не зна. Краков као да је сам појео свој пређашњи живот...

Много касније о опречностима које су раздирале некадашњег ратника, Краков пише: „Седао сам за трпезе многих краљева и био срећан што сам могао да као једину храну испечем шаку кукурузних зрна на ватри која је издисала. Корачао сам стотине метара преко језивог моста начињеног од лешева људи и коња, не додирнувши ногом земљу претворену у густу и дубоку блатну масу. Ношен сам као победник кроз улице покривене цвећем, на рукама раздраганих девојака."

Да би се један адреналински зависник вратио у живот достојан једног зависника од историје, побринула се немачка окупација Србије 1941. године.

Током окупације Краков је био један од саветника генерала Недића и уредник листова „Обнова" и „Ново време" у којима немачке победе у рату поздравља насловима „Рођендан вође Рајха", „Зашто се смеју немачка деца", „Мој други и трећи одговор Радио-Лондону".

Београд 1944. најпре улазе ослободиоци. За ослободиоцима у град улазе судије. Ратног злочинца број 1529 позива Државна комисија за утврђивање злочина окупатора, али злочинца нема, за њим су остале само његове речи... Презиме и име: Краков Станислав. Народност: Србин. Кратак опис и квалификација злочина: сарадња с окупатором и вршење пропаганде.

Бегунац чијих се херојских дела не сећа нико, за то време се крио у кланцима и шумама планинског масива Клајне Варселтал у Аустрији. Кроз четири рата, кроз колико је провукао свој живот, научио је, како је сам истицао, да је „само предаја пораз и пропаст, а да је свако бекство једна победа".

Овим речима Краков као да сумира читав свој живот: „У дугим данима и још дужим ноћима које сам по планинама и шумама целог Балкана, у највећој неизвесности и опасности, проживљавао пуних седам година прве моје младости као војник, а потом сасвим касније и под сасвим другим поднебљем као човек изван закона, имао сам често изненадне визије које су се распрскавале као ватромет у мојој узнемиреној машти. У њима сам откривао и понављао многе протекле тренутке који, састављени један уз други, чине живот једног човека."

Живот који ће након 1945. године, па све до своје смрти Краков водити, донедавно је био сасвим непознат. Краков све до своје смрти остаје нимало упитан над својом судбином и одлукама које је доносио. Умро је неприметно, окружен породицом у Швајцарској 1968. године.

Сто двадесет пет година је прошло од рођења овог необичног човека. Прича о улози Станислава Кракова у Првом и Другом светском рату је попут приче о Сигмунду из његове новеле „Црвени Пјеро". За Пјероа Краков каже да је реч о оном прошлом и садашњем, којем је једно око бело, јер га је пламен опалио, али нико не може поуздано рећи какве боје је било оно његово друго, помућено око.

Затворимо овим подацима једну мрачну страницу културне историје Србије.

Штампарске машине живота су заустављене. Коначни биланс Станислава Кракова - речено полицијским речником - седам ратних ордена, седам мирнодопских ордена, три улице са његовим именом, два града где је био почасни грађанин и - три смртне пресуде.

(Опширније у емисији Мрачне странице културне историје Србије, четврта епизода под називом Човек који је појео своју прошлост, Други програм, среда 18 часова)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.