Црногорски предćедник је ćедницу о изборима заказао за ćутра

Правопис црногорскогa језика усвојен је службеном одлуком Владе Црне Горе 10. јула 2009. године.

ПРАВОПИС ЦРНОГОРСКОГА ЈЕЗИКА. Стандардизација црногорског језика започела је 2007. године. А када се нормира језик, основно је израдити правопис, граматику и речник.

Правопис је објављен 2009.

Главна начела Правописа црногорскогa језика постављена су у књизи „Пиши као што збориш“ Војислава Никчевића: „Пиши као што збориш, а читај како је написано“, „Држи се употребне норме црногорске 'опћене правилности'“... А шта то у пракси значи?

МЕКО „Ш“ (С́) И МЕКО „Ж“ (З́). „Након референдума о државно-правном статусу Црне Горе, октобра 2006. године, Ранко Кривокапић је изабран за предćедника Уставотворне скупштине Републике Црне Горе.“

И још: „Из'утра неко ми је бацио неке магије, уроке, друго објашњење не постоји.“

Црногорски језик (Правопис, т. 156–160) уноси радикалне промене у своје писмо, а то су две нове графеме по којима се разликује од српског – „ć“ и „з'“, које стоје на месту „сј“ и „зј“.

Тако је ćевер у ствари сјевер, предćедник је предсједник, ćекира сјекира, з'еница је зјеница, а из'елица је исто што и изјелица.

Баш зато што имају замену (сј и зј), Вук Караџић у својој реформи језика и правописа није узео гласове „ć“ и „з'“ за књижевне.

МЕКО „З“ = „ʒ“ (S). Овај глас је узет из италијанског, тј. из млетачких дијалеката, па се може чути на Црногорском приморју.

У Правопису црногорскога језика, у тачки 3а, стоји да је та графема додата црногорском писму од 32 слова.

Тај глас се може чути у примерима бронsин (бокасти, метални суд за кување, лонац, бакрач) или биsин (пас, керуша, обично ловачка; фигуративно – улизица, нечији верни слуга).

Међутим, глас „ʒ“ се јавља и у неким говорима источне и јужне Србије преузет из бугарских и македонских дијалеката.

ЈЕКАВСКО ЈОТОВАЊЕ. Једна од пословицâ које је Вук Караџић забележио гласи: „Зец ђе се окоти, онђе и погине.“

У питању је спајање гласова, јотовање, „тј“ и „дј“ где дају „ћ“ и „ђ“, као у примерима ћерати, поћера, ђевојка, ђед, па и ђе и онђе.

И Вук је дуго прихватао ово јотовање, све док није увидео да се ти гласови на већем делу простирања новоштокавског стандарда не јотују.

Црногорски правопис не само да бележи него и препоручује јотовање гласова „тј“ и „дј“, тзв. јекавско јотовање. Прво се у тачки 151 каже да се „секвенца 'дје' у савременоме црногорском језику употребљава као 'ђе'“, и даје прегршт примера: ђе, ђед, виђелица, стиђети се, штеђети, виђети, ђетић...

Група „тје“ се у црногорском језику употребљава као „ће“: ћеме, ћерати, поћера, излећети, врћети, заврћети... А и „цје“ може бити „ће“, па имамо ћепати место цјепати.

А може и цјепати, као што може и тјеме, тјерати, потјера, дјед или видјети, дакле, поред јотованих, прихватају се и нејотовани облици.

БАЧИТИ. „Њега нађе полиција и убачише га у ту пећину до краја живота.“ „Они бачише лопту у двориште.“

У говору Зете и Подгорице у глаголу бацити (бацати) спорадично се јавља замена гласа „ц“ гласом „ч“, што спада у дијалекатска одступања.

Облик бачити данас се, према црногорском правопису, ипак сматра коректним, тако да је нашао своје место у речничком делу тог правописа заједно са до сада једино правилним бацити.

ПОДАЛ И ТОПАЛ. „Данга је политичка сатира на један политички необично подал и искварен народ.“ (Б. Поповић)

„Пуше ветар и то тих, топал… ветар.“ (Л. Лазаревић)

Ово су примери из српске књижевности с краја 19. и почетка 20. века, с придевима подал и топал, без преласка „л“ у „о“.

Има их у старом Речнику Матице српске, али и ту с мало примера, јер ти облици придева одавно ишчезавају. Нови Матичин речник бележи само топал.

У Правопису црногорскога језика, у тачки 195, препоручена су оба облика, с тим што су допуштене и варијанте са „о“ уместо „л“ у финалној позицији (подал–подао, топал–топао).

Питање је да ли су ове језичке особине јављају на целом црногорском простору.

И Вук је нешто од тога био прихватао, али када је видео да се не говори свуда као у Тршићу, онда би од тога одустао.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 25. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње