За колико песника би требало “тражити помиловање“

Усијале се друштвене мреже протеклог викенда због српске песничке принцезе од Бранковине. Тражи се помиловање и правда за Десанку Максимовић, потписује петиција, "не дају" чувене стихове ни они који су, док су ишли у школу, прескакали лектиру.

Сећају се поједини и да је бакица са шеширом била редовно у првим редовима на многим културним дешавањима у првој половини последње деценије 20. века, те да је писала рецензију за књигу "Године расплета".

Ни дамски шеширић, ни благи осмех, ни окружење у коме је била, па ни рецензија немају никакве везе са поетиком и поезијом.

А поезију, пре свега треба читати, лепо казивати и разумети. Нисам сигурна да број објава на друштвеним мрежама које су имале за циљ да сачувају и спасу стихове српске песникиње јесте и број читалаца српске поезије.

Ипак, изгледа да су објаве на мрежама успеле да сачувају стихове Десанке Максимовић у читанкама средњошколаца. Премијерка је ставила тачку, а министар просвете је потврдио да одлука комисије није коначна.

Средњошколци ће, можда, читати поезију српских песника 20. века ако буду хтели, али чини се да је сигурно да ће професори у наставним плановима имати обраду и тумачење стихова Десанке Максимовић.

Но, да ли ће икада деца 21. века прочитати и један ред који су српској књижевности оставиле Милица Стојадиновић и Исидора Секулић. Колико је, међу онима који су на мрежама делили "Тражим помиловање", читалаца поезије Милене Марковић?

Или се ипак данас читају само просто проширене реченице на Фејсбуку и Твитеру и таблоидним порталима. За танани поетски израз и разумевање песничких метафора изгледа нема времена.

Моја деца прерасла су "Био једном један лав" и "Женио се мали миш у селу Шалали", па ја одавно те стихове не рецитујем по кући. Размишљам да не би било лоше да, уз поменуте песникиње, почнем да казујем Попу, Радичевића, Ракића, Црњанског рецимо док пеглам, јер можда неће имати прилику да се у читанкама сретну са делима великих српских писаца.

Ако се, и поред редовних часова физичког васпитања деци плаћају тренинзи, ако се поред математике у распореду часова даје новац да се са неким додатно вежбају задаци, било би добро да се и читање и казивање поезије уврсти у редовне ваншколске активности да нам деца не изађу из школских клупа празне душе.