Да ли је срамота ове године ићи на море

У марту месецу смо уплатили летовање. Та усхићеност када смо нашли повољан аранжман, и то 15 дана, била је равна добитку на џек поту. Ок, претерујем, али само мало.

Одлазак једном годишње из Београда, буквално нас препороди. И није фраза она прича о пуњењу батерија, стварно није. Унапред смо се радовали. А онда се десило, то што се десило.

Вероватно и врапци сада знају, да сви који су уплатили новац агенцијама имају две могућности: или да путују, или да добију свој новац назад 2022. године.

Хајде да овако поставимо ствари. Замислите да ја одем у туристичку агенцију и кажем: "Добар дан, знате мени се јако иде на море, али сада немам новца, па ћу вам платити за две године. Је'л то ок?" Па тај новац мени није пао с неба.А и да јесте, ко има право да се са њим "игра", осим мене?

И све док је била актуелна прича о самоизолацији при повратку у Србију, о тестовима, ценама теста, нисам ни помишљала на одлазак. Нико нема толико годишњег одмора, да може још 14 дана да седи код куће. А можда и има, не знам.

И сада када се зна да Грци неће инсистирати на тестовима, и да се у Србију враћамо без икаквих перипетија, сад ми се иде, јако. Не кажем да нисам на "клацкалици" за и против одласка.

Треба ми релакс, нешто дивно, да бар на кратко заборавим све бриге и проблеме, а то је море. Треба ми добар имунитет, а где ћу га ојачати? Па на мору. Треба ми тих 15 дана пливања, сунца, уживања, ходања по врелом песку... За ово последње се шалим.

Али путно осигурање вероватно не обухвата ковид 19. Шта ако се неко разболи? Шта ако буде другог таласа? Како су се Грци организовали? Билион питања, а одговоре немам. Ипак је много теже када ниси у својој земљи. Са друге стране, нико не може да тврди, да нећете добити корону, овде. На пример у превозу...

Онда помислим, па тако је то када страх управља нашим животима. Онда сте дефинитивно заробљени, лишени сваког задовољства...

А да ли смо спремни да ризикујемо? Ја још увек не знам, али имам времена, до 1 јула. 

Али вратимо се на почетак приче. Многи ће рећи: У тренутку када су многи остали без посла, када људи једва састављају крај с крајем, она размишља о мору!? E па то и хоћу да вам кажем.

Размишљам, то је моје право. Мој одмор је само мој. Мој новац је поштено зарађен и уштеђен. Моје је право да проведем одмор како желим. И не само одмор, већ и живот.

И зашто волимо да глумимо судије, када то нисмо, питам ја вас? Само опуштено, и уживајте где год да сте.