Укинимо распродаје све док је коронавирус гратис

Обожавам распродаје. Попусте, акције, сваку могућност да прођем боље за свој новац. Ја сам онај који у самопослузи тражи снижене цене, па још и оне ситне бројке где пише колико је то по литру или килограму. Јер ако нисте искусан акцијски купац, завешће вас неки јефтин трговачки трик и платићете скупље мислећи да сте уштедели. 

Једном сам у најскупљој робној кући у Лондону купио брендиране ципеле по невероватно ниској цени и тиме годинама гњавио пријатеље када се покрене прича о куповини и добрим приликама. 

Ипак, нисам спреман на све због попуста. Пре него што станем у дугачак ред увек израчунам да ли је попуст вредан мог времена.

Ако није, спреман сам да платим више да бих уштедео. Јер ако уштеда подразумева већи губитак или ризик, онда то није уштеда.

Запрепастио ме је ред за јефтине хаљине у центру Београда, стотине девојака које чекају да их купе само дан после укидања ванредног стања због опасног вируса.

Густо збијене, тек понека с маском, ретко и са рукавицама. 

Јесте вирус мало мање опасан за њихову генерацију, али на њега ипак нису имуне. И могу да га пренесу другима.

Статистички гледано, од њих три стотине колико се процењује да их је стајало у том реду, један одсто је заражен, а да то можда и не зна.

Нека је за сат или два стајања тих три заразило још три, а онда њих шест до сутра нових шест у свом окружењу, за десетак дана могли бисмо да имамо нових триста случајева од којих барем десет тешких. 

Тако изгледа математика заражавања и то веома, веома скромна.

Уз то слике из самог бутика показују да тамо није било никакве дистанце и да су вероватно исту хаљину испробавале једна за другом. 

С обзиром на понашање и показану несвест са великом сигурношћу могло би се устврдити да они којима је распродаја хаљина изнад здравственог ризика не хају много ни за прање руку, дезинфекцију одеће или предмета које додирују, спремни су за грљење, љубљење, руковање и одлазак на журку где ће се у гужви добро ознојити. 

Због тога нам остаје драстично решење - хајде да забранимо распродаје!

Забранили смо утакмице, концерте, позориште, биоскопе, музику у кафани, учионице, зашто би ова врста изазова опстала?

Прецизније, нека буду дозвољене распродаје и попусти само у продавницама које су у стању да организују такву продају без изазивања гужве како у радњи, тако и на улици.

У супротном им следује затварање на две недеље, баш као и особи која се не својом кривицом нашла у близини некога ко је заражен па мора у самоизолацију иако нема ни симптоме ни позитиван налаз.

Логика епидемије супротна је економији и емпатији, тражи од нас да се понашамо контра свему што су нас цео живот учили те немојте у овом предлогу тражити уобичајени смисао.

Једини циљ је да се избегне окупљање, посебно оних који, када их не ограничиш, не поштују основне препоруке о дистанцирању и ношењу елементарне заштите. 

Разумем аргумент да је многима из тог реда ова распродаја била једина прилика да купе нешто што иначе не би могли са својим приходима.

Ма и ја бих, вероватно, погазио све што овде пишем када би ми дали неку понуду која не може да се игнорише или одбије. 

Е, ту треба да реагује систем и лупи рампу, баш као што је Одисеј тражио да га вежу док пролазе поред сирена јер није веровао самом себи.

С тим да на ту рампу онда неко мора и да пази јер сам у суботу у једном шопинг молу био ваљда једини који је носио маску и рукавице иако је јавно и јасно више пута поновљено да се другачије неће моћи унутра. Било их је још са маскама, додуше, али чешће у руци него на лицу. Можда због искључене климе.

Следеће је да ћемо сви одустати од препоручене превентиве и да ће и други организовати тоталне распородаје да се брзо ослободе робе из магацина јер нико не жели да буде "последња будала". 

Епидемија није укинута, а ако наставимо овако ноншалантно и неопрезно да се понашамо док траје стрепим да ће нам тестови све чешће бити позитивни осим оног за интелигенцију.

Нека ово остане само ефектна хипербола.