Летовање у Србији за мене је награда, а не казна

Није да не волим онај опијајући, неописиви мирис мора и борова, опуштајуће шетње и пријатне вечери, али не жудим баш за сунчањем, гужвом и инфекцијама које често вребају из морске воде. Наравно, одем и ја понекад на море, али годишње одморе углавном проводим у нашој земљи, на планинама, у бањама, у непрегледној равници Војводине.

Иако мој избор околина најчешће види као "утешну награду", верујући да иза њега стоји то што једноставно немам пара за "боље", истина је сасвим другачија. Ја свесно и са великим задовољством бирам Србију.

Неким местима се често враћам, али сваке године откријем и неку нову, прелепу и неправедно заборављену или неистражену тачку ове наше неодољиве земље. Уживам у лепоти, природи, али и осамљености коју таква места чине могућом.

Ове године, како сада ствари стоје, све ће бити другачије. У медијима је, из дана у дан, све више информација о томе како су све викендице за издавање буквално "разграбљене".

Готово је немогуће пронаћи место на којем бисте бар на 3-4 дана могли да заборавите тескобу града и станова који ових дана више подсећају на затвор него на удобан простор за живот.

Иако је јасно да је реч о нужди и невољном избору, ове вести ме радују из неколико разлога. Прво, наш новац остаје у нашој земљи, а то је добро не само за оне који издају викендице већ и за читаво друштво (да не објашњавам сад читав ланац јер претпостављам да вам је јасно на шта мислим).

Друго, они који до сада нису имали прилику, а ни много воље, коначно ће упознати своју земљу. Ко зна, можда им се и допадне концепт сеоског туризма па дођу поново и кад корона прође. Можда оним имућнијим падне на памет да инвестирају у неко лепо српско село и тако му "спасу живот".

Треће, можда коначно схватимо колико је важно сачувати здраву животну средину, село и онај једноставни, ритму природе подређен начин живота. Четврти разлог је помало себичан.

Драго ми је што сам на неки начин била у праву и што ће, надам се, много "неверних Тома" променити мишљење о годишњем одмору у Србији. Надам се да га неће више доживљавати као утешну награду већ као привилегију.

Добро, знам да сам претерала са очекивањима. Вероватно се готово ништа од ових мојих лепих жеља неће остварити или ће само ово лето бити изузетак, али ја се и даље надам.

Ако бар један део оних који ове године остану у Србији, то учини и следеће, већ смо на добитку!
Не знам да ли ћемо се срести негде наредних месеци пошто нисам сигурна да ћу успети да нађем неко слободно место за себе, али имам једну поруку за оне који су већ резервисали смештај (кажу да су неке куће изнајмљене чак до октобра).

Чувајте нам природу, понашајте се онако како она налаже и оставите градске навике тамо где им је и место. Уживајте, али не претерујте! Ви ћете следеће године вероватно летовати негде далеко, на неком много атрактивнијем месту, али има нас који ћемо поново бирати Србију. Зато нам је важно да је сви заједно волимо и чувамо!