Јовић за РТС: Многима је одговарало да имају "бабарогу" у Београду, Србија сада мења слику о себи

Професор Дејан Јовић каже за РТС да су парламентарни избори у Србији показали отпор студената, професора и интелектуалаца притисцима којима су били изложени, али и да су успели да се повежу са ширим слојевима друштва.

Јовић је подсетио да је странка која је до избора била на власти током кампање најављивала мере према универзитетима, које је, како оцењује, сматрала својим главним противницима.

"Изгледа ми да је заправо ово што се догодило нека врста отпора у односу на те притиске. Дакле, једна врста отпора у ширем смислу интелектуалаца, младих, студената, али такође и професора који се често мало заборављају из те шире приче", рекао је Јовић.

Према његовим речима, изборни резултати показали су да су се интелектуалци и велики број грађана нашли на истој страни, насупрот идеји да су професори и студенти отуђена елита која не разуме вољу народа.

"Овде видимо да се сада заправо спојила та интелектуална елита са великим бројем грађана и у том контексту ова изборна кампања и то што се овде догађало и резултати избора показују нам неки однос између те антиинтелектуалистичке и антиелитистичке стране, с једне стране, и овог отпора интелектуалаца томе, с друге стране", навео је Јовић.

Интелектуалци морају да изађу из сигурног простора академске заједнице

Говорећи о улози интелектуалаца у друштвеним променама, Јовић је истакао да свако време има своје околности и своје хероје, али да је заједничка спремност појединаца да преузму одговорност за јавно добро.

"Мислим да морају постојати људи који су спремни да искораче из својих затворених простора и сигурног простора академске заједнице или института или било чега другога, ако желе да мењају друштво, ако су заинтересовани не само за приватно добро него за јавно и опште добро", нагласио је Јовић.

Како је додао, посебно је важно сачувати простор за рационалну расправу и слободно изражавање мишљења.

"Мислим да је важно да се одржи та идеја одбране рационалности, одбране просветитељства, одбране идеје слободне дискусије, која се, наравно, одупире свакоме ко покушава да ограничи тај простор. Времена су различита, али изазови су често слични и ризици су слични, али је и отпор сличан", оценио је Јовић.

"Ако не верујемо образованим људима, како можемо веровати грађанима који улазе у власт"

На питање какву улогу интелектуалаца очекује у будућој власти, Јовић је указао на то да улазак у политику представља изазов за људе који су професионалну каријеру градили ван политичке сфере.

"Чим интелектуалци уђу у јавну сферу, они једним делом постају аматери у тој јавној, а посебно у политичкој сфери, осим ако су политиколози или, на пример, ако уђу у економску сферу власти, онда ако су економисти или правници. Али ови који долазе из других дисциплина, које нису друштвене и хуманистичке, нађу се на новом терену и често им треба доста времена да се у њему снађу", објаснио је Јовић.

Истиче, међутим, да недостатак политичког искуства не може бити разлог за неповерење према интелектуалцима.

"Али опет, поставља се питање – ако не верујемо њима, дакле људима који су врло образовани, онда како можемо веровати обичним грађанима када уђу у сферу власти? Онда бисмо били против демократије као такве", рекао је Јовић.

Подсетио је и на искуство Србије после политичких промена 2000. године, када су Драгољуб Мићуновић, Војислав Коштуница и Зоран Ђинђић преузели важне државне функције.

"Три врло озбиљна српска интелектуалца – Драгољуб Мићуновић, Војислав Коштуница и Зоран Ђинђић, преузели су главне функције у земљи и суочили су се са огромним отпором те традиционалне дубоке државе, разних служби које су ту деловале и старог режима, у крајњој линији. Требало им је доста времена да га савладају и делимично су успели, делимично не", навео је Јовић.

ЕУ не би требало да понавља притиске из времена Ђинђића и Тадића

На питање шта из искуства 2000. године не би требало да се понови, Јовић је одговорио да одговорност није била само на тадашњим политичким лидерима, већ и на међународним актерима.

"Ја мислим да су они дали најбоље што су могли у том тренутку и стварно су искрено били заинтересовани да спроведу ту већинску народну вољу, али су се суочили с препрекама споља. Ја мислим да је јако важно да се те грешке не понове", рекао је Јовић.

Према његовој оцени, Европска унија би требало да избегне политику притисака и да Србији понуди конкретнију европску перспективу.

"Мислим да је важно да, на пример, Европска унија не врши притисак какав је вршила и на Зорана Ђинђића у вези са изручењем Милошевића и на Бориса Тадића касније у вези са другим стварима, као што је Косово и друго, а истовремено да се припреми да да много бољу понуду ако Србија жели да уђе у Европску унију, да Европска унија не остане само на неким фразама", истакао је Јовић.

Додаје да би будућој власти било лакше уколико би могла да спроведе изборну вољу грађана без спољних притисака, уз видљив напредак у остваривању спољнополитичких циљева.

"Ако изостане тај притисак и ако им се допусти да спроведу вољу већине како је изражена на изборима у земљи и ако за то постоји неки кредибилан корак напред, дакле да се јасно види да су се постигли неки спољнополитички циљеви, мислим да ће онда ствар бити лакша", сматра Јовић.

Србија има шансу за нови почетак у односима са Хрватском

Говорећи о будућим односима Србије и Хрватске, Јовић је оценио да промена власти у Београду представља прилику за побољшање сарадње две земље, али је упозорио да не треба очекивати аутоматско отклањање досадашњих проблема.

"Мислим да ово јесте шанса за нови почетак, јер је доиста било јако тешко у Хрватској представити Томислава Николића или Александра Вучића као партнере и пријатеље. Тај проблем нису имали, рецимо, људи као што су Војислав Коштуница и Борис Тадић, па је сарадња могла бити директнија и позитивнија", рекао је Јовић.

Ипак, указује да су поједине државе већ најавиле условљавања на европском путу Србије, што, према његовој оцени, показује да према политичким променама у Београду постоји одређена уздржаност.

"Не бих био одмах аутоматски превелики оптимиста, зато што већ видимо да је у неким земљама, као што су, на пример, Хрватска, Словенија, Бугарска, дошло до одређених условљавања већ сада или најава условљавања за улазак у Европску унију", навео је Јовић.

"Постоји једна врста опреза у тим земљама, у Хрватској такође, јер је многима одговарало да имају неку бабaрогу у Београду", оценио је Јовић.

Истиче да Србија после избора мења свој међународни имиџ и да би то могло да ојача њен положај у односима са европским партнерима.

"Србија мења слику о себи, глобално и у европским оквирима. Она је сада пре свега виђена као неки центар отпора ауторитарности, као земља која је два пута у 26 година успела да направи тај демократски преокрет", рекао је Јовић.

Додао је да би наставак таквог политичког развоја могао да отежа покушаје појединих држава да условљавањима утичу на спољнополитички пут Србије.

"Ако се даље настави тако, мислим да ће позиција Србије глобално бити снажнија и у том смислу, наравно, можда они који су очекивали да могу притисцима, претњом ветом или неким националистичким условљавањима преусмерити тај спољнополитички пут Србије, мислим да би могли бити разочарани и наићи на већи отпор у самој Европској унији", истакао је Јовић.

Хрватској ће бити теже да оправда националистичку реторику

На питање да ли очекује да ће највиши хрватски званичници кориговати националистичку реторику према Србији, Јовић је одговорио да није превелики оптимиста.

"Па ја то увек очекујем, али се ретко када догоди, нажалост", рекао је Јовић.

Као пример досадашње политике Загреба навео је однос према европским интеграцијама Црне Горе, оцењујући да Хрватска процес проширења користи и за остваривање сопствених политичких интереса.

"Видим како се, рецимо, Хрватска односи према проширењу Европске уније на Црну Гору. Значи, врло тврдо често испоставља захтеве који нису реални и које нико други у Европској унији не подржава. Мислим да Хрватска користи то проширење Европске уније да би остварила неке своје индивидуалне политичке циљеве", навео је Јовић.

Не очекује, како каже, да ће националистичка реторика у Хрватској нестати, али сматра да ће је бити теже оправдати уколико нова власт у Србији не буде водила сличну политику.

"Хоће ли Хрватска постати мање националистичка? Ја нисам сигуран да ће то бити случај. Мислим да ће се наставити даље са том реториком, али ће јој бити пуно теже да је оправда ако са друге стране не буде неко коме то исто одговара и ко ће наставити са таквом политиком, а надам се да неће", закључио је Јовић за РТС.